Beljanica pred zimu

[Polar]

Znali smo da je planirana ruta od 48 km zahtevna za kratak jesenji dan,ali nismo ni slutili da će se ona produžiti na celih 70 km.
Uglavnom,ne našom voljom,ostvarili smo nekoliko bonusa tog dana i te večeri.
Prvi bonus od 5 km smo ja i Fermaks iskoristili na vraćanje i traženje mojih izgubljenih naočara.
Drugi bonus smo ostvarili,tako što nismo nastavili po treku,jer nam se učinilo da ćemo se po mraku zagubiti u šumi ,jer se staza nije nazirala,pa smo se vratili na put kojim smo i došli,što je za rezultat dalo dodatnih 18 km i tri sata noćne vožnje (srećom bila je mesečina) na temperaturi koja se na momente spustila i na -1 stepen.
Uz sve to sledi još dodatnih 600 m visinskih na već pređenih 1200 m.
Ali! I pored mraka,hladnoće i padova zadržali smo osmehe na licima i srećno i zadovoljno stigli do kraja,što jedino možda ne važi za Blažu,jer je u jednom padu,dobro,izgrebao bradu.
Naravno tu su i slike: https://plus.google.com/photos/10525795 ... 6419361857

[sssasa]

...fantastican dan sa jos boljim ljudima! Beljanica kao i uvek dosta masivan zalogaj koji prija. Pocetak je nagovestavao laganu hedonisticku voznju za poslednje dane pred snezne padavine koje nas ocekuju. Naravno odlika svih nasih voznji je nepredvidivost kao sto je i priroda sama nepredvidiva.
Generalno trek je malo prevelik za kratak vec zimski dan. Deo puta je do te mere nekoristen da je do neprepoznatljivosti da je tu ikad bila staza i pre je licilo na poletiste za paraglajdere.Dali je to problem, naprotiv sve se na kraju pretvorilo u ludo zezanje i epski spust identicnim putem koji smo penjali veci deo dana...osmesi na licima u sred mraka govore vise nos to bih ja mogao daobjasnim.... 68km---1818m uspona---6hkretanja---1:48h stajanja ...zadovoljstvo nemerljivo!
Hvala bogu svi smo dobro,neki sa par masnica il ranica ali svi zadovoljnii...ako bude srece ponovicemo


POzdrav svim prijateljima!

[bluealek]

Generalno trek je malo prevelik za kratak vec zimski dan. Deo puta je do te mere nekoristen da je do neprepoznatljivosti da je tu ikad bila staza i pre je licilo na poletiste za paraglajdere.

Nastavljate nešto blažim usponom ka najvišem vrhu Beljanice, visokom 1339 m. Ovaj put prolazi kroz bukovu šumu, a podloga je dosta neravna i kamenita, što donekle otežava kretanje i stvara utisak da je nagib zapravo teži nego što zaista jeste. Tri kilometra kasnije nailazite na raskrsnicu, gde desni put ide ka drugoj kraškoj dolini na Beljanici, zvanoj Rečke, da bi se u nastavku spustio na asfalt u selu Sladaja, na zapadnom obodu Beljanice. Ovaj put ujedno predstavlja i alternativnu mogućnost za silazak sa planine, za slučaj da vam se pomalo ekstreman spust preko Raškove livade koji sam vam u ovom treku pripremio baš ne dopada. Vi, naravno, krećete levim putem, po gotovo ravnom terenu i po podlozi koja se postepeno pretvara u travnati tepih nalik na uredno održavane engleske travnjake, kojim stižete do samog vrha Beljanice. Sa vrha Beljanice, sem na travnati zaravnjeni pojas samog grebena, puca pogled i ka kanjonu Resave, kao i prema ogromnom Kučajskom prostranstvu, gde se šumoviti grebeni nižu jedan za drugim, kao da nemaju kraja.

Povratak kreće lepom šumskom stazicom preko visoravni, sa koje u nekom trenutku, oko 2 km od vrha, treba skrenuti na nešto slabije uočljivu stazu desno, kako biste izbili na sam odsek Beljanice, sa koga se kratkom, ali izuzetno strmom kamenitom stazom spuštate na Raškovu livadu. Do početka spusta na Raškovu livadu možete ići i prateći sam odsek Beljanice, uživajući u sjajnim pogledima koje ta trasa pruža, ali dobar deo trase zbog kamenitosti i neravnina terena nije provozan – morali biste na nekoliko poteza da prenosite bicikl. Na samom spustu na Raškovu livadu nema govora o pedaliranju – tu ćete oprezno, nogu pred nogu, gurati ili nositi bicikl. Srećom taj deo nije predugačak, u pitanju je tek par stotina metara, nakon čega možete uživati u slobodnom spustu niz zatalasanu, travnatu livadu. Kada stignete do kraja livade ući ćete u šumu, gde vas čeka još par stotina metara nešto strmijeg spusta zemljanim putem do solidnijeg, nasutog šumskog puta sa vrlo umerenim nagibom. Odatle na dalje, narednih 6 km, možete potpuno da se opustite i uživate u spustu kroz svetlu, veoma lepu bukovu šumu, sve do doline Jelovog potoka, koji se ubrzo uliva u Resavu. Povratak kanjonom Resave do polazišta u Lisinama.

Ova vožnja se svakako ne može smatrati nečim što je primereno prosečnom rekreativcu, pre svega zbog mestimičnih ekstremnijih kondicionih i tehničkih detalja. Ali ako ste skloni avanturi i prihvatanju izazova, uživaćete u prizorima kao retko gde, a adrenalinski doživljaj će vam ispuniti dan u pravoj meri. Ukoliko trasu prelazite u proleće imajte u vidu da je to godišnje doba u kome Jelovi potok ume da nabuja, pa možete imati problema u njegovom prelaženju u nekoliko navrata spuštajući se sa Raškove livade. Naravno, oni hrabriji i tehnički samopouzdaniji mogu ga bez problema iz zaleta pregaziti. Kilometraža nije velika, ali zbog zahtevnosti terena računajte da će vam za prelaženje ove trase trebati ceo dan. Toplo preporučujem!

Dakle, umesto zamerki na trek treba samo čitati pažljivo i razlikovati ocenu tehničke težine 9/10 od 1/10. Za razliku od nekih koji na Staze i Bogaze samo bace klot trek bez ikakvog opisa i očekuju da će to nekome biti od koristi, ja nikad ništa nisam okačio bez detaljnog opisa, jer je to barem podjednako važno kao i sama vijugava crta na ekranu GPS-a. I nikad ništa nisam kačio proizvoljno i neispitano.

Inače, moglo je lako da se desi da se u kanjonu Resave sretnemo - Goca i ja smo nešto pre vas, sa prvim sumrakom, stigli s "one strane" Kučaja i spustili se niz Resavu ka Beogradu

[Blaza]

Ok, kapiram da smo pedalirali skoro ceo dan uzbrdo, i da smo nosli preko granja bajseve, kao i da je makadam mestimicno bio toliko gust i zbijen da su bajsevi djuskali u mestu, kao i liscem pokriveni kolotrazi kao zamke za medvede na nekim mestima duboki. Ali mi nije jasno kadsmo krenuli da se vracamo sa vrha Beljanice i ulaska u sumu gde se spusta niz "onakvu" nizbrdicu gde je bilo pitanje ko ce pre da se skopita u dolinu bajs ili vozac, tako da smo odlucili da je ipak bolje -sigurnije- vratiti se putem kojim smo i dosli. Tako nas je i mrak savatao, bilo je par prevrtanja i maj cuveni salto mortale kod jednog od mostova preko potoka koje smo prelazili , sve u svemu jaka adrenalinska tura opravdava i 11/10 ocenu na nekim mestima .
Jos jednom hvala svima na ucescu u ovom poduhvatu, kao i na podrsci dok sam se svojski lupao po Beljanici

[sssasa]

G.Veljkovicu ja mislim da ovo nije bila zamerka vec konstatacija dozivljenog a vi mi zvucite kao da se pravdate. Ja nisam napisao nista sto nije u skladu sa cinjenicnim stanjem. Tehnicka zahtevnost "voznje" bicikla i onoga sto je tamo trebalo odraditi tj spustiti se dole niz kosinu su dva razlicita pojma ali opet razlicita suu poimanja "tehnicke zahtevnosti". No opet kazem meni nije smetalo kao sto se i moze procitati u kopletnom komentaru. Staza je takva kakva jeste,napisah duga za zimski dan a ne vidim da sam time kritikovao nekog sem nas same jer smo je izabrali u ovo vreme . Generalno ja sam imao fantastican dan u prirodi tako da je bespredmetno dalje diskutovati.
Znaci ne prigovaram ne zalim se i samo ne zelim da jednom recenicom izvucenom van celokupnog konteksta pravimo od lista bukvu.

[bluealek]

Ok, samo sam se osetio malo isprozivan da kačim proizvoljne trekove i da ljude navlačim na vratolom, a oko tog treka sam se baš potrudio da ga što tačnije ocenim i da dam što detaljniji opis, kako niko ko ga koristi ne bi bio u dilemi na šta će na terenu naići. To skretanje sa puta kroz šumu prema grebenu teško je nabosti i u sred bela dana, a po mraku nemoguće. Doduše, problematičan deo, uključujući i padinu od dvestotinak metara dužine niz koju treba sneti bicikle, dug je ne više od par kilometara, posle čega zaista sledi pravi spust za uživanje dobrim šumskim putem, tako da mislim da bi vredelo da ste se potrudili da se tuda spustite, jer biste od tri sata "viška" uštedeli bar 2,5.

[fermax]

To skretanje sa puta kroz šumu prema grebenu teško je nabosti i u sred bela dana, a po mraku nemoguće. Doduše, problematičan deo, uključujući i padinu od dvestotinak metara dužine niz koju treba sneti bicikle, dug je ne više od par kilometara, posle čega zaista sledi pravi spust za uživanje dobrim šumskim putem, tako da mislim da bi vredelo da ste se potrudili da se tuda spustite, jer biste od tri sata "viška" uštedeli bar 2,5.

Da smo stigli na tu tačku bar 45 min. ranije, sigurno bi pratili trek. Ili da sam malo bolje čitao pre polaska... !
Svakako, vožnja i raspoloženje, za pamćenje.

[Polar]

Neko je nekad napisao da Freebiking nije turistička agencija,a i na dresovima stoji biciklista koji nosi bicikl po planini.Prema tome sve je jasno.
To je do sada bila najuzbudljivija i najlepša jednodnevna vožnja i verovatno ćemo je ponoviti.

[barda]

Neko je nekad napisao da Freebiking nije turistička agencija,a i na dresovima stoji biciklista koji nosi bicikl po planini.Prema tome sve je jasno.
To je do sada bila najuzbudljivija i najlepša jednodnevna vožnja i verovatno ćemo je ponoviti.

kada padne sneg i zabeli