Tricikl za put oko sveta

[stein]

Ovde bih ponešto o stvarima iz naslova teme, a pošto me sada čeka mlak ručak, detaljisaću malo kasnije...

[IRalic]

Prijatno!

[pedala]

Ideja nije losa, pošto je moj trajk u izradi možda par predloga šta sve treba da "ponese" pa da ga doradim nego kako doći do sedista i za koliko para
Pozdarav

[stein]

Opet u oskudici s vremenom

Izgleda da se treba jednostavno navići...

Pošto imam interni dogovor sa sobom da neću praviti reklamu sebi, onda ću sve ovo veoma lično iz ličnog ugla gledanja. Prvo, smatram da je put oko sveta na bilo koji način izuzetno smeo i divljenja vredan poduhvat, ali istovremeno moram spomenuti neke stvari o kojima se možda manje razmišlja. Reč je o više od godinu dana na putu ako se ne krene avionom ili bar kolima. Još je veće ludilo krenuti potpuno sam, bez ikakve tehničke ili moralne (prijateljske) podrške. Dobre želje onih koji ostaju nisu po meni dovoljne da se sve savlada. Dakle, ovde se cela priča svodi na svega tri činioca od kojih je svaki jednako važan. Prvi faktor ovakve priče je avanturista koji natera čoveka da o ovako nečemu uopšte i razmišlja. Dakle, karakter mnogo jači od karaktera potrebnog da se ode na kupanje pre početka sezone, mnogo više nego koliko odlučnosti treba da se neko okane pušenja. Jednostavno ili slepilo (ne okularno - medicinsko) ili ludilo, ili čelična volja bez trunke kompromisa. Druga stvar je obezbeđivanje svega, počevši od saznanja, logistike za podršku (usputne stanice, poznanstva, priprema terena itd), potom finansije (mada, ruku na srce, usred tundre, pustinje, ledenog prostranstva ili 500km od najbližeg ljudskog naselja, novac ama baš ništa ne znači) potom adekvatne odeće, obuće... svega što čoveku može da zatreba u nedođiji, da ne kažem vukoj...ini... i na kraju ( a ovde bih baš o tome) tehnika i tehnologija za savlađivanje svega, puta samog i svih predvidljivih i nepredvidljivih stvari...

Dakle, čovek je rekao da hoće, ukratko objasnio motivaciju (koja meni i dalje nije sasvim jasna, ali to i nije bitno) i suštinski, ideju kako da to sve izvede.

Plan je u najkraćem naizgled veoma jednostavan, kupi se tricikl, vozi se do datuma polaska (u ovom slučaju, dan "D" je 4. oktobar - što je sasvim slučajno i datum mog rođenja , mada, nije zbog toga, već zbog simbolike dana životinja - http://www.worldanimalday.org.uk/index.asp - a iz ovog slobodno može da se povuče i paralela sa ličnim ubeđenjem putnika namernika da se životinje ne koriste za jelo... ) a posle, jel', tricikl se ili preradi, ili menja, ili samo servisira za put a potom sledi polazak i... videćemo...

Prvo što mi je palo na pamet je ciljana kilometraža i koliko procenata od iste može da se tretira kao prihvatljiva podloga za kretanje triciklom.
Kilometraža je ozbiljna čak i za auto, a većina voli da se svakih 5000km izvede neki manji servis tipa zamena filtara, ulja itd. Pošto se putnik namernik (nadalje samo PN) izjasnio da nije čak ni korisnik bicikla, a još manje verziran da se bavi mehanikom, popravkama, servisiranjem itd, utoliko je sve ovo još luđe.


Dakle, stavio me je pred tešku dilemu, da li uopšte podržati ovakvu avanturu? Posledica bilo kakvog previda ili propusta bi mogla biti ako ne katastrofalna, onda poražavajuća, u najmanju ruku. PN je, koliko sam shvatio, spreman da snese sav rizik sam, bez da od nas očekuje da preuzmemo krivicu ako vozilo ne izdrži kompletnu torturu. Međutim, pomislio sam, ako može on, pa mogu i ja, osobito što reči "što manja težina" nisu bile deo dogovora... Da razjasnim odmah svoje stanovište vezano za težinu... Što manje, kod mene uvek ide u pretinac na kojem piše bolje... U ovom slučaju, to ne pije vodu. Sve što može da se desi u nekom, nazovi "uobičajenom scenariju", desiće se sigurno u ovom, "krajnje neuobičajenom"... Dakle, sve će biti izloženo konstantnom naprezanju, stresu, i najgore od svega, a mrsko mi je i pomisliti, nultom nivou održavanja, čišćenja, podmazivanja, dotezanja... Nedostatak, tj odsustvo navedenog, dovodi do ubrzanog propadanja i habanja što automatski sa sobom povlači ubrzani zamor materijala i propadanje.

To uzročno posledično dovodi do smanjenog veka trajanja i preuranjenog otkazivanja kako komponenti, tako i vitalnih delova. Iz prakse, znam da rešenja koja trenutačno koristimo u 99% slučajeva ne zahtevaju intervencije u prve dve godine upotrebe upotrebe, uz adekvatno održavanje. Većina tih tricikala se svega 5-10% vremena vozi na ne baš najboljoj podlozi, ostalo je upotreba na nekoj vrsti manje ili više čvrste i pretežno ravne podloge, a uobičajeno je da se (ovde ću izbeći reč prosek jer nemam podatke) može očekivati neka kilometraža između 1000 i 2000 km godišnje. Naravno, imamo i mušterije koje odvoze više na pedale godišnje nego ja autom, ali to su retki pojedinci sa kojima obično imamo "posebne" odnose a upravo takvi korisnici daju vitalna saznanja o manjkavostima i slabim stranama svakog od rešenja koje primenimo u praksi.

Rezultati ovakvih spoznaja dovode do iscrtavanja nekih detalja koji zadaju okvir za rešenje problema koji nam se nametnuo. Kako napraviti tricikl da izdrži put oko sveta? (pretpostavka se bazira na ideji da PN, tj vozač to može da izdrži, da je uvek svež, odmoran i jak da iz mašine uvek zatraži maksimum performansi - kada je odmoran i vozi, naravno )

Prva fiksirana stavka je odabir veličine točkova, najbolje konfiguracije. U ovom slučaju, reč je o skoro potpuno jasnoj odluci da se ide na konfiguraciju tri ista točka i to najrasprostranjenije izvedbe, 20", 406mm. Tri ista točka zahtevaju istu dimenziju gume, a dimenzija najizvesniju dostupnost novih guma bilo gde u svetu po povoljnoj ceni. Tamo gde ima nekoga da proda BMX gumu, naravno
Druga stvar je odabir koncepta rama koji će da istrpi sve što mu se nađe na putu. MadMax a potom i Mungo su dve opcije u igri. Za mene, nema čak ni toliko dileme, sa širim tragom (cca 770mm od centra do centa gume) Mungo sa 20" točkovima trenutačno nema bolju alternativu. Za one sa jeftinijim ulaznicama, Mungo je tricikl sa nezavisnim i elastično ogibljenim točkovima (što bi se reklo, full suspended) i isto tako, jedino što ima šanse.

Da ne bude puno zavijanja okolo, treba da se uzme u obzir faktor nivoa održavanja što očekujem da će biti čista nula, dakle, bez održavanja i tu zapadamo u prvi problem. Bez prethodnog znanja i iskustva i bez mehaničara ili bilo kakve podrške, standardna izvedba je osuđena na propast. Tako gledajući, trebalo bi odmah čoveku reći "ne"... Da, ali, kome danas nisu potrebni novci? Da, ali po koju cenu? Ne po cenu da se izbrukamo zbog jednog tricikla... Zapitao sam se na tren, šta bi uradio neki proizvođač nekog drugog vozila (makar i dvotočkaša ili motocikla, auta, whatever) kada bi mu se na vratima pojavio neki putnik namernik sa idejom da na voziku iz te firme, preduzeća, fabrike prevali put oko sveta i to u možda najgorim uslovima? Verujem da ima tri odgovora na ovo. Prvi je već izrečeno "ne" (ili ljubaznije, "ne, hvala") druga opcija bi bila konsultacija sa advokatskim timom i sklapanje nekog komplikovanog ugovora gde se proizvođač pod ovim uslovima (neodržavanje itd) oslobađa svake odgovornosti za bilo koji mogući slučaj, a garancija važi do kapije firme, i treća, a ova mi se najviše dopada, uraditi modifikacije i prerade na vozilu tako da isto, može da se vozi mnogo duže, mnogo dalje i to bez održavanja uz olakšanu zamenu eventualno dotrajalih delova (u ovom slučaju, reč je o delovima koji čine pokretne i nepokretne delove rama, šasije itd, ne govorim o gumama lancima itd)...
Naravno, sve što čovek napravi, čovek i pokvari, ali smisao sveg angažovanja je svesti to kvarljivo na minimum i prolongirati životni vek svakog detalja do maksimalnih granica.

Dakle, napravili smo okvir unutar kojeg ćemo morati sve da izvedemo, tipski ram sa nezavisnim amortizovanim vešanjem, tri ista točka i šta još?
Prvo sledeće je sagledavanje načina na koji je sam ram sastavljen. Tokom formiranja proizvoda, skoro svi vijci koji se stavljaju su tzv "ULS" tip, poznati kao "button head" screws što je lepo, kvalitetno i trajno (oznaka A2 - tj nerđajući čelik), međutim, imaju i jedan opasan nedostatak, a to je dubina prihvata za ključ. Ako je ključ kvalitetan i ako se utisne čvrsto u otvor, može se postići i adekvatna sila zatezanja što nama nije problem, niti je problem iole vičnom majstoru (ili serviseru, biciklisti itd) ali ako se nestručno zateže ili popušta, ključ ume da "preskoči" odnosno iskoči iz ležišta i ošteti glavu vijka i nanese nepopravljivu štetu i često je jedino rešenje čupanje, kidanje, izbušivanje. Zamena svih ULS vijaka klasičnom hexa (šestougaonom) ili klasičnom "inbus" glavom (naravno, i dalje u A2 kvalitetu) obezbeđuje veću sigurnost tokom eventualnih potreba da se nešto zategne ili otpusti.
Druga stavka, što se modifikacija tiče je način spajanja i pritezanja vijaka u odnosu na uobičajene metode. Promera radi, na nekim mestima koristimo M8x16mm i dodajemo Loctite tečnost za osiguravanje navoja. Postoji više tih tečnosti, a čvrstine spoja zavisi od boje tečnosti. Zelena je za trajne spojeve i nakon što se vijak uvrne i zategne, ne može se više izvaditi bez adekvatne sile (isti slučaj kao i sa oštećenjem ULS glava) i postoji plava koja obezbeđuje srednju čvrstinu spoja, dakle, vijak se neće sam izvrnuti od vibracija, ali se ključem vijak može izvrnuti bez posebnih komplikacija, recimo, najbliže je otporu koji pruža samoosiguravajuća matica sa plastičnim prstenom. Na mesta gde se, kao što rekoh, stavlja ULS M8x16, ići će vijci sa klasičnom inbus glavom, ali M8x25mm, plus plava tečnost (slepa rupa i nema mogućnosti da se druga strana osigura maticom) a za potpunu sigurnost, dodaje se elastična rascepljena podloška i ravna podloška ispod, a do plastificiranog materijala. Postaviće se možda pitanje zašto onda sve tricikle ne radimo tako? Mušterijama (nazovimo ih prosečnim, mada zapravo takvih nema) estetika i težina igraju veliku ulogu. Trajnost je i u uobičajenoj izvedbi sasvim dobra jer se tricikli uglavnom čuvaju i održavaju.
Sledeća stavka koja je po meni važna je zamena svih plastičnih čaura koje služe kao okretni ležajevi kugličnim ležajevima i zatvaranje istih elastičnim poklopcima. U standardnoj izvedbi, određene osi okretanja se izvode sa plastičnim čaurama koje se postavljaju pod pritiskom u krajeve cevi, kroz centre tih čaura se definišu osno centrirane rupe i uvlače aluminijumske osovine koje se potom sa dva kraja fiksiraju vijcima. Na površinu osovine i unutar spomenute cevi se nanosi specijana masnoća koja se nanosi sprejem a nakon desetak minuta iz tečnog stanja prelazi u lepljivo stanje i više ne može da iscuri. Zbog tolerancija izrade, godišnje jednom je potrebno izvrnuti vijke, izvaditi osovine, ponovo podmazati i sve opet sastaviti da bi se sprečilo ubrzano i nekontrolisano habanje. U datom rešenju nema neke problematike osim činjenice da se ta masnoća lepi i da u očekivanim uslovima eksploatacije nema šanse da takvo rešenje izdrži 16 meseci najgorih uslova. Padaće kiša, duvaće vetar, prašina, pesak, vrućine kao u paklu, mrazevi, bez zaštite od vremenskih uticaja, ne može se očekivati mnogo. Dakle, ostaje da se primeni bolje (opet malo skuplje i težinski gledano, lošije rešenje) osovine će se morati brusiti na mikronske tolerancije a umesto plastičnih ležajeva, kuglični sa kapicama od elastične plastike koje potpuno zaptivaju krajeve cevi i osovina. Verovatno će se dodati mazalice za utiskivanje mašinske masti (pretpostavljam da će biti mesta za jednu tubu sa mašću i tubu za utiskivanje, tj "mazalicu") pa da se na svakih nekoliko hiljada kilometara osveži čistom masti, a ista bi trebala biti dostupna i u Indiji i Rusiji i Kini...
Potom, delovi upravljačkog mehanizma... Standardno koristimo aluminijumske šipke prečnika 12mm sa M6/6mm zglobovima. Do sada nije nikada bilo problema, ali zbog svega što se može očekivati, planira se dorada svih delova za prihvat zglobova M8/8mm koji su inače, standardni zglobovi na najstresnijim tačkama a oni će se pak zameniti zglobovima od 10mm koji imaju veću masu ali i čvrstinu potom i nalegajuću površinu a samim tim, trebalo bi da bez problema izdrže bez zamene do kraja avanture. Inače, mnogi manji auti, reda težina 600-800kg sveukupne mase (prazno vozilo) imaju po jedan takav/sličan zglob na gornjoj i donjoj strani nosača točka i izdrže i po 100.000km bez zamene.

Ovoliko za danas...

[IRalic]

Auu .. a zar nije mnoogo jednostavnije i jeftinije da PN-a naucite da servisira tricikl ?

Ponese par caura, i par zglobova, pokoji kljuc i alat, i menja/servisira ako zatreba.
Veoma je malo putnika oko sveta koji ne znaju da servisiraju ama bas svaku sitnicu na svom biciklu.
Bicikl mehanika nije avio mehanika.

Malo mi se cini da si preterao sa idejom o neunistivom tenku.
Nisam tacno upucen sta sve PN namerava, i kuda je nameracio da prolazi,
ali recimo imamo zivi primer onog australijanca po imenu Robert Thomson
koji je stigao iz Japana do Svajcarske, preko najvecih vukoje.. Kine i srednje Azije,
na potpuno serijskom HPVelotechnik Streetmashin-u.
Kroz vreline pustinje i kroz duboko zamrznutu Tursku.
Jedina nestandardna stvar na tom biciklu su bile neoprenske navlake preko amortizera,
kako bi se smanjio konakt sa prasinom/peskom/vodom i da bi bilo sto manje odrzavanja na njima,i zivotni vek bio produzen.
Secam se da sam citao i gledao na nejgovom blogu kako je negde in the middle of nowhere rasturio DT amort da ga servisira,
kao tamo sve ko novo, uopste nije bilo potrebe za servisom.
Bajk presao 10000km od toga sigurno pola po vukoje... i absolutno nista nije pravilo problem.
Cak ni jedna slomljena zbica !
Jedino je apetit ka kocionim oblogama Avid-ovih BB7 kocnica malo povelik, samo 2500-3000 su mu izdrzavale.









Pozzz

[stein]

Spusti ram na 140mm od zemlje pa razmisli još jednom

[stein]

Koliko sam razumeo, putanja je u pravcu Sibira. Kada ruke smrznu, slabo se može prtljati sa sitnim alatima i ključevima. Upravljanje je sklop koji je povezan i sa radom suspenzije, odnosno oscilirajućih ramena (A-arms, wishbone arms) i klimanje u jednom segmentu se prenosi na sve ostale segmente. Bicikl ima upravljanje na samo jednoj osi koja se nalazi iznad vrha točka...

[IRalic]

Spusti ram na 140mm od zemlje pa razmisli još jednom

Vec jesam resenje je vozi polako kad je gusto
Svakako prasina/pesak/sneg/so ima daleko vise uticaja na tricikl nego tamo gore na biciklu,
kako na sklopove vesanja, tako i na pogonske komponente.

Sibir zimi ? Brrrrr
Triciklom kroz sneg ? huh .. oooruk



Ili mozda bolje ?

[stein]

Samo se ti sprdaj. Doći ćeš mi po onaj od Aljaske do Argentine... kad, tad...

[IRalic]

Sprdam ? Nee,taman posla!
Samo kazem da voznja tricikla po snegu iako zabavna, ipak je veoma naporan "posao".
Tesko je i biciklom gde zadnji tocak prati prednji, a sa tri zasebna, bolje skije staviti na prednje, ozbiljno kazem.

A za moj tricikl, pa samo da zaradim jos koji dinar i eto me

[stein]

Tesko je i biciklom gde zadnji tocak prati prednji, a sa tri zasebna, bolje skije staviti na prednje, ozbiljno kazem.

Hmm... kako se onda koči na prednje točkove?

[Nesha]

Hmm... kako se onda koči na prednje točkove?

Gle stvarno... lepo stoje diskovi na prednjim točkovima
Ma 100% kočiš kao na sankama: zabiješ pete u sneg

[stein]

Hmm... kako se onda koči na prednje točkove?

Gle stvarno... lepo stoje diskovi na prednjim točkovima
Ma 100% kočiš kao na sankama: zabiješ pete u sneg

Onda pre: zabiješ glavu u led...

[IRalic]

Hmm... kako se onda koči na prednje točkove?

Pa nikako mada verujem da bi ti vec smislio kakav sistem kocenja i za to
Motorne sanke isto nemaju prednju kocnicu nego koce zadnjim tockom, tj gusenicom, postavljenom pozadi/centralno



Pozzz

[stein]

Dobro, batalimo sprdačinu, pokušavam da ukažem na tehničko-tehnološke detalje koji mogu biti od vitalnog značaja kada se dođe do konstrukcije vozila koje će biti izloženo ekstremno nezahvalnom režimu upotrebe. Kada sam počeo da se bavim rekumbentima, radio sam po manje-više istom sistemu kao i većina početnika. Smislio nešto, sklepao i vozi. E, pa može i tako, ali samo jednom, sledeći put ko zna šta će da bude. Evo čisto da vidim kome kako radi razmišljanje, ume li ko da mi opiše šta mu sine u glavi kada pročita reč "prototip" ? Šta je zapravo prototip? Koliko je prototip blizu ili daleko od konačnog rešenja? Šta se sve može, mora ili ne mora uzeti u obzir kod osmišljavanja i izrade prototipa?