Loznica-Jasi (Rumunija) - 1154 kilometra

Kraći i duži izveštaji i putopisi sa vaših putovanja po divljini, bilo planinarskih, bajkerskih ili nekako drugačije koncipiranih

Moderator: Moderatori

Loznica-Jasi (Rumunija) - 1154 kilometra

Postod night rider » 08 Avg 2006, 21:49

Vozili: Dragan Vasić, vasicd@ptt.yu; Dragan Marković-Apolon, Mile Alimanović, Ivan Dedijer i Radovan Mihailović, rashomonacc@gmail.com

Ovo ekspedicija se ne bi mogla ostvariti bez:
- nesebične pomoći protosindjela Longina, egsarha, mitropolije bantaske rumunske pravoslavne crkve, čije se sedište nalazi u Vršcu. Naime, uz njegovu pomoć smo dobili grupnu vizu (za oko 5 evra) i pismo čiji sadržaj bi navodio policiju, ljude iz crkve i obične prolaznike da nam pomognu u bilo kom smislu
- Ljiljane Habjanović Djurović, koja je za naše sponzore podarila knjige "Petkana" sa posvetom
- "Interinvest" vlasnik Dragan Pajić, "Zlatna jabuka" vlansik Zoran Marković, "Munja kop" vlasnik Zvonko Maksimović i "Zlatara Onix" vlasnik Zoran Dragićević
- u svoje ime se zahvaljujem porodici Janošević

U pisanju ove priče trudio sam se ubaciti samo ono najneophodnije, da ne bi bila suviše naporna i dosadna, izbacujući možda i zanimljivije detalje i momente.

Sa sobom smo poneli: šator, vreću za spavanje, podmetač za vreću za spavanje, celofan, gornji i donji deo trenerke, 2-3 gaće, čarape (komada po sopstvenom nahodjenju), peškire, pribor za ličnu higijenu, alat za popravku bicikla (na kraju svaki od nas je zaključio da smo poneli više nego što nam je trebalo).

14.07.2006.godine, oko 06,30 časova, Loznica
Relacija: Loznica-Grocka; 173 km
Okupili smo se u centru Loznice radi davanja intervija za lokalne televizije i novine. Nakon slikanja i pozdravljanja sa rodbinom i prijateljima krenuli smo put Grocke gde smo u Ivanovoj vikendici planirali prvo noćenje.
Put kao put nije loš, ali vreme nije bilo prijatno za vožnju - temperatura preko 30 stepeni, omora.
U Beogradu počinje da pada sitna kiša, tako da pravimo pauzu od nekih 30 minuta, da bi oko 17,00 časova stigli do Ivanove vikendice u Grockoj. Tu obilato večeramo, tuširamo se i pravimo plan za sutra. Dogovor je bio da vozimo do Golubinja, tako da nam do graničnog prelaza ostane oko 30 km.
Moram da napomenem da mi je taj prvi dan bio strašno naporan, jer se stvarno nisam pripremao za put i da nije bilo Ivana verovatno bih odustao.

15.07.2006.godine, oko 06,00 časova, Grocka
Relacija: Grocka-Tekija, 200 km

Vreme prijatno za vožnju. Penjemo se uz Brestovačko brdo. Nailazimo na voćnjake sa breskvama i nektarinama. Naravno, zaustavljamo se i "punimo" slobodne pregrade u bisagama gore pomenutim voćem. Ivan nas pita da li svraćamo na pijac u Smederevo zbog količine voća koje smo uzeli. Ali dobro, nije to bila baš toliko velika količina. Slikamo se pored zanimljive reklame salona keramike. Prolazimo pored industrijske zone Smedereva, prolazimo pored Požarevca i stižemo do Velikog Gradišta gde planiramo doručak i pauzu od 1 h. Ali ne lezi vraže, na prvoj raskrsnici skrećemo desno za Donji Milanovac, tako da i ne ulazimo u V.Gradište. Znači od doručka za sada ništa. Raspitujemo se i kažu nam da je sledeće veće mesto Braničevo i da tu možemo doručkovati. Stižemo i u Braničevo, ali nismo primetili da je to, uslovno rečeno, veće mesto. Prolazimo i napokon stižemo u Golubac gde doručkujemo i odmaramo se pored Dunava. Slikamo se i snimamo Golubački grad. Na putu do Gornjeg Milanovca zaustavljamo se i ćaskamo sa pčelarom Gligorić Ignjatom (064/1937143) koji nam poklanja dve tegle meda. U Donjem Milanovcu ručamo i ponovo pravimo pauzu. Lagano se penjemo uz Golo brdo i oko 18,00 časova stižemo u Tekiju. Kupujemo večeru, postavljamo šatore pored Dunava, a iz obližnje kafane pevaljka nam svojim "umilnim" glasom čini veče (i noć) "prijatnije".
16.07.2006.godine
Relacija: Tekija-Slatina, 200 km

Posle pospremanja logora krećemo put graničnog prelaza. Na grancu stižemo baš u vreme smene, tako da se na našoj strani zadržavamo oko 45 minuta. Na sredini brane se, naravno, slikamo. Na rumunskoj strani, uz prethodna pitanja (na slabom srpskom) "kuda idete" nam predlažu drugu varijantu puta, iako dužu za oko 40 km, uz obrazloženje da je put bolji i da izbegavamo dosadnu ravnicu i Bukurušet. I ulazimo u Rumuniju.
U Turnu-Severinu razmenjujemo evre i upoznajemo se sa rumunskim leima. Odviknuti od cena izraženih u milionima i milijardama, trebalo nam je poprilično vremena da shvatimo cene, a naročito ako se uzme u obzir činjenica da su cene negde u hiljadama, negde u stotinama.
U Filiasi pravimo pauzu za doručak. U Krajovi ručamo i odmaramo. Planiramo spavanje negde posle Slatine, ali nas je već "uhvatio" mrak i nismo uspeli ništa povoljnije od njive sa koje je tek pokošena pšenica. Skoro po mraku postavljamo šatore i večeramo.

17.07.2006.godine
Relacija: Slatina-Tirgovište, 160 km

Krećemo oko 06,00 časova. Očekuje nas najteži dan na ovom putovanju. Veoma jak čeoni vetar koji nas je pratio od Slatine do Piteštija ne dozvoljava nam vožnju preko 20 km/h i crpi svu snagu iz nas.
Na tom delu puta nailazimo na zanimljiv prizor: u dužini od oko 300 metara, sa jedne i sa druge strane magistrale, nalaze se ćevabdžinice na otvorenom. Naravno, nismo mogli odoleti mirisu roštilja. Naručujemo nešto veoma slično našem ćevapu, samo 2-3 puta veće (cena je 2 lei - 70 dinara), a kasnije saznajemo da se to zove MICI (tako se piše), a što je najbitnije veoma je ukusno.
Planiramo spavanje negde posle Tirgovista.
U Piteštiju pravimo pauzu od oko 1 čas. Krećemo ka Gaesti pa dalje ka Tirgovistu.
Nalazimo odlično mesto na livadi, odmah dižemo šatore, večeramo i spavamo.

18.07.2006.godine
Relacija: Tirgovište-Foscani, 183 km

Pokret je, kao i obično oko 06,00 časova. Sav umor koji smo osećali prethodni dan nestao je. Već se mnogo brže zagrevamo. Stižemo u Ploiesti kad je vreme doručku. U centru grada kupujemo "normalan" doručak - pitu sa jabukama, rolnice (punjene svim i svačim), perece...
Zanimljiva stvar, već smo treći dan u Rumuniji i nismo videli nijednog biciklistu (prepoznajemo se mi). Nešto su nas pitali, ali naš odgovor se svodio na "SERBIA" ili "SRBIJA". Većina njih je samo odmahivala rukom a bilo je i onih koji su, kada smo im rekli da putujemo iz Beograda za Jaši aplaudirali. Bilo je onih koji su, kada smo rekli da smo iz Srbije, odmah ubacivali priču o Slobodanu Miloševiću.
Uglavnom ravnica i divni predeli suncokretovnih i kukuruznih polja putem od Ploiesti ka Buzau. U Rimnicu Sarat pravimo pauzu od oko 1 sat, ali nam odmor kvari dečurlija koja nas nešto zapitkuje, naravno na rumunskom, na šta mi pokušavamo da objasnimo da nerazumemo i da hoćemo da spavamo. Spavanje planiramo negde posle Foscani. Nalazimo mesto u voćnjaku, malo podalje od magistrale. Podižemo šatore, večeramo, pijemo dnevnu dozu piva i spavanje.

19.07.2006.godine
Relacija: Foscani-Miklaušen, 163 km
Već ranije smo odlučili da idemo preko Bacau i Romana (iako je put duži 40 km), tako da smo spavanje planirali na reci posle Romana. Posle Adjuda nailazimo ne izvor pored puta, stajemo dopunjavamo bidone vodom, slikamo se sa tipom koji prodaje semenke. Primetili smo da su ljudi u tom delu Rumunije svetlijeg tena u odnosu na zapadni deo. Stižemo u Bacau. Veliki grad. Mora se priznati da smo svi prijatno iznenadjeni Rumunijom. U svakom pogledu. Gradovi su neverovatno čisti, ljudi nigde ne žure, opušteni su, nema nervoze na ulicama, niko nam nije uputio prek pogled (iako smo svesni da na semforima pravimo zastoj), uvek su raspoloženi da nam pomognu da nadjemo pravi put. U selima (takav je bio naš utisak) se i dalje većina obradivih površina obradjuje primitivnim sredstvima (nismo videli veliki broj traktora) ali nismo videli nijednu neobradjenu njivu.
Dolazimo do reke gde smo planirali kupanje i spavanje, silazimo do nje, ali je voda poprilično hladna i ima neverovatno mnogo komaraca. Dragan, Ivan i ja nećemo da se kupamo, dok Apolon i Mile kreću u tu "misiju". Nas trojica odlučujemo da krenemo napred radi traženja mesta za logor. Svuda oko nas su bašte i polja zasejana kukuruzom i suncokretom. I već kad smo izgubili nadu da ćemo naći neko pristojno mesto, iza krivine se ukazala tabla sa putokazom za manastir Miklaušen. Raspitujemo koliko je udaljen od puta - kažu oko 1 km. Bez razmišljanja krećemo tamo. Tada pristižu Apolon i Mile. Prolazimo kroz šumicu, nailazimo na zamak (prizor nas oduševljava) a u daljini, na oko 300 m od zamka vidi se crkva i manastir. To je ženski manastir, Dragan pokazuje pismo vladike Danila i odmah nam je obezbedjen smeštaj i hrana. Izvinjavaju se što nema tople vode, ali nam to ne smeta. Odlučujemo da sutradan ostanemo na liturgiji, jer nam je Jasi ostalo još oko 70 km.

20.07.2006.godine
Relacija: Miklaušen-Jaši, 75 km
Nakon noći provedene u krevetu i finog odmora, čekajući početak liturgije (oko 09,00 časova) vreme smo utrošili slikajući i snimajući manastir i zamak Miklaušen. Zamak se trenutno renovira i služiće u turističke svrhe.
Posle liturgije koja je trajala do 11,00 časova, pozivaju nas na doručak - riblja čorba, palenta, i sarmice u vinovom lišću (najmanje koje smo u životu videli) neverovatnog ukusa i naravno tu je belo vino iz manastirskog vinograda. Nakon slikanja sa osobljem manastira, razmene e-maila krećemo put Jasia. Oni ostaju u svom svetu a mi idemo u naš.
U Jasi stižemo oko 16,00 sati. Bez problema pronalazimo crkvu Svete Trojice gde su smeštene mošti Svete Petke. Ivan odlazi da nam obezbedi smeštaj u manastiru a mi ispred kapije crkve posmatramo ljude koji opušteno šetaju ulicom. Posle malo duže pauze Ivan dolazi sa ključem od sobe. To je soba sa kupatilom i četiri ležaja a nas je pet (žrebom je odlučeno koja dvojica spavaju zajedno). Odmah dobijamo večeru. Bicikla ostavljamo u dvorištu manastira, uz napomenu ljudi iz obezbedjenja da poželjno da ih zaključamo. Odlazimo na železničku stanicu i kupujemo kartu za voz do Temišvara (polazak u 19,20 iz Jasi a dolazak u Temišvar oko 11,45asova - cena 560.000 lei - oko 16 evra). Po prethodno dobijenim informacijama koje su glasile da voz putuje 12 sati ovo je bilo iznenadjenje za nas. Šta raditi u Temišvaru u 11,45 časova? Do Vršca ima oko 70 km. Od Vršca do Beograda i od Beograda do Loznice smo planirali autobusom. Odmah smo se preračunali i videli da nam ovo neodgovara. Zamolili su službenicu na šalteru da nam izvrši zamenu karata za polazak u 14, 59 časova ali ona to nije htela.Vraćamo se u manastir (jer se kapije zatvaraju oko 21,30 časova) u nadi da ćemo sutra imati više sreće.

21.07.2006.godine
Posle liturgije i celivanja mošti Svete Petke i doručka u manastiru, odlazimo na železničku stanicu i uspevamo, uz minimalnu doplatu, zameniti karte za polazak u 14,59 časova. Voz je kasnio nekih 10 minuta. U startu problem je predstavljamo smeštaj bicikala. Naime, voz nije imao teretni vagon, tako da smo bicikla morali smestit u hodnik, ispred kupea. Videli smo i sami da je veoma nezgodno prolaziti pored njih, ali smo prilikom kupovine karata pitali da li je potrebna posebna doplata za bicikla - na šta je radnica na informacijama rekla da ne treba.
Kao što smo i pretpostavljali, kondukter je tražio doplatu za bicikla - nismo mu dali uz obrazloženje da smo se raspitali i da su nam rekli da nema potrebe za doplatom. Rekao je da nema problema ali da do Temišvara ima još dve kontrole. Voz je prolazio preko Karpata i kada smo videli kakvi su predeli u pitanju, odmah smo se pokajali zašto nismo napravili maršrutu tim putem. Sela podsećaju na Alpska.
Sa drugom kontrolom smo se morali više objašnjavati, ali je na kraju kondukter popustio.
Bilo je negde oko 01,00 čas kada se kupe ispraznio i kada smo mogli malo da se raširimo i odspavamo (nas četvorica u jednom a Ivan je otišao u susedni kupe). Odjednom nas je probudila galama i svetla uperena u oči. Onako pospani rasudjujemo da je u pitanju policija i da viču na nas, ponavljajući najčešće rečenice "platišta" i "kaput". Znači, traže od nas da platimo za bicikla ili će nas izbaciti iz voza. Pokušavamo sa pričom o službenici iz Jasi, ali ne vredi "ne platišta-kaput". Uzimaju nam pasoše. Pitamo konduktera koliko treba da platimo. Na papiru ispisuje cifru 260.000 lei ?!?!??!?!?!? (7,5 evra). Mislim, stvaaarno. Ja onako prilično iznerviran uzimam bisage i krećem ka izlazu. Iskusni Apolon mi govori da usporim i da ne žurim. Tek onda Dragan se setio pisma. Kada su pročitali pismo, razmenili su nekoliko reči izmedju sebe i otišli. Posle nekoliko minuta voz je stao na stanici i oni su izašli. Na ulasku u Temišvar kondukter nas je probudio i vratio nam pasoše. U jednom od pasoša sasvim slučajno je zaboravljeno 10 lei koje je kondukter pokupio.

22.07.2006.godine
U Vršcu nas je dočekao otac Longin. Svratili smo u crkvu u Vršcu, intervijuisala nas je lokalna televizija.
Autobusom od Vršca do Beograda i od Beograda do Loznice.
U Loznicu stižemo oko 18,00 časova.

P.S.
U tekstu namerno nisam opisao veličinu crkve Svete Trojice, njenu unutrašnjost i mesto gde su smešene mošti Svete Petke, jer sam u priči izmedju nas petorice zaključio da je svaki od nas na različit način sve to doživeo i smatram da bi bilo neukusno, neprimereno i da sigurno ne bi uspeo autentično prepričavati nečija osećanja i doživljaj. U svakom slučaju sve to treba videti, osetiti i doživeti.

http://radovansphotos.fotopic.net/
Korisnikov avatar
night rider
 
Postovi: 19
Pridružio se: 17 Okt 2005, 00:40
Lokacija: Loznica

Postod thunderchase » 09 Avg 2006, 14:22

Svaka čast za poduhvat, sviđa mi se ta ruta i moram je jednom overiti :) ...
thunderchase
 
Postovi: 11
Pridružio se: 28 Mar 2005, 12:33
Lokacija: kraj reke

Postod thunderchase » 09 Avg 2006, 14:29

Heh, sad gledam slike i vidim da ste se odmarali u Obrenovcu; što ne svratiste na ručak i pivce :) ?
thunderchase
 
Postovi: 11
Pridružio se: 28 Mar 2005, 12:33
Lokacija: kraj reke

Postod night rider » 09 Avg 2006, 22:52

OK, ako već planiraš da ideš tamo, idi preko Karpata, mnogo je lepši kraj a imaš i mnogo manastira, tako da za smeštaj ne bi trebalo da bude problema.
Hvala na pozivu i ne moraš nas zvati dva puta.
Korisnikov avatar
night rider
 
Postovi: 19
Pridružio se: 17 Okt 2005, 00:40
Lokacija: Loznica


Povratak na Turoteka

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost