Za izdržljivost fribajkera, potrebna je pravilna ishrana, a ni treninzi nisu na odmet. Ako dođe do povreda, treba znati i pravu medicinu. Ovde spadaju i ostale teme vezane za živi svet.
Lov nije samo hajka za zivotinjom da se ubije to je mnogo vise, prvenstveno briga o stanistu i prirodi u kome borave zivotinje a odstrel je dozvoljen samo ukoliko ima vise jedinke nego sto je potrebno...
Ja nemam nista protiv onog kontrolisanog lova, ako bi pustili sve zivotinje da se ramnozavaju kako im je priroda omogucila verovatno bi to stetilo za neke druge vrste.
Ako podjemo od pretpostavke da su sve zivotinje jednake i da svaka treba da ima jednako pravo na zivot kako bi izgledale urbane sredine bez dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije. Stanovi bi nam bili puni buba, miseva i razne gamadi. Sto bi imalo zdravstvenih posledica na covekovu sredinu, tako i u prirodi mislim da je potrebno kontrolisati neka stanista zarad boljeg opstanka nekih drugih vrsta...
A pravilnik ili nepravilnik necega je diskusija i svi su upravu i svi nisu upravu, misljenja su razlicita, tako da...
Kada krenem - znaću kuda, kada stignem - znaću zašto, kad se vratim... znaću kome
Čovek je najveća štetočina i zver, i da se ta životinjska vrsta nije pojavila ovaj svet bi bio mnogo bolje mesto za život . O tome kojih koliko ima brinula bi prirodna selekcija, a ne čovek sa svojim patološko-retardiranim rezonima kojima pokušava da da sebi alibi za institucionalizaciju ubistva. Goca je to odavno konstatovala, a ja je u tome 100% podržavam: ne bih ni trenutka oklevao da prosviram lobanju nekome ko je u stanju da povuče oroz na ovako nešto
niti bi me posle toga mučila ikakva griža savesti. Bilo bi to "sanitarno čišćenje populacije" koje ima daleko više smisla od bilo čega što oni sebi daju za pravo. Dakle, lovišta mogu u mapi da figuriraju samo kao tačke za odstrel lovaca
Znam Shebez, malo se šalim, mada mi se godinama vrti po glavi profil i sklop ličnosti lovca.
Slažem se da se lovci brinu o staništu, odgajaju divljač, i višak pobiju (mada mi to teško ide u glavu). Neki bi rekli tako i mi gajimo piliće, prasiće, i višak pobijemo i pojedemo, kao i lovci pre nekoliko hiljada godina kada su to bili jedini izvori hrane.
Ali gledajući lovca iz perspektive dobijanja adrenalinskog užitke (mada to mogu dobiti i sa paintballom - još pucaju u čoveka ) i aristokratskog (čitaj IN lova) stvari dobijaju sasvim drugu dimenziju. O krivolovu neću ni da pričam....
Na lov i lovstvo se stvarno može gledati sa raznih strana, ali ipak mislim da iskrenim ljubiteljima prirode je on sa suprotne strane.
P.S. Sale je to slikovitije objasnio, hvala Sale, upravo sam na to i mislio!
FotoSat (autentični motiv na vašem zidu) - TRIP foto priča -> prati moj TREK
Postoji lanac ishrane u kome je i covek, ako osudite coveka sto je ulovio nesto za prehranu onda je normalno osuditi i vuka sto je ulovio bambija. Za mene to nije problem, broblem je kod onih koji uzimaju vise nego sto im je potrebno a za uzvrat jako malo daju prirodi...
P.S.: Sale preseci pa brebaci u svastaru ili biologiju ovo moze da potraje a i te kako je interesantna tema...
Kada krenem - znaću kuda, kada stignem - znaću zašto, kad se vratim... znaću kome
Shebez, shvatam šta hoćeš da kažeš, ali mislim da je čovek dosta uzimao od prirode u počeo je da u tom lancu ne samo da bude karika, nego njegov omotač - ušao je u svaku kariku!
Stvari se moraju menjati, kao što se menjaju sve stvari u prirodi!
Menja se i čovek koji bi trebalo da je shvatio neke stvari i da se sada povuče i počne bar malo da poštuje prirodu i koliko toliko joj vrati - inače nestadosmo i mi i priroda.
Ajde da se samo svako zapita pre nego što stavi ruku u frižider, ili policu u samoposluzi, da je on morao da vija pile, prase, ili da upeca ribu, očisti, spremi, i tek onda počne da jede, koliko nas bi odustalo od mesnih prerađevina.
P.S. ovo sada već postaje rasprava za neku drugu temu
FotoSat (autentični motiv na vašem zidu) - TRIP foto priča -> prati moj TREK
Vuk je zver kojom upravljaju instinkti, a čovek se izdaje za misleće biće, koje menja svet i donosi odluke razumom. A ubija iz zadovoljstva, zato što mu je ćef, zato što mu se može, što je velika razlika. Ako već ima kapacitet da menja svet, može i da menja sebe, da se učini boljim, umesto da tu sposobnost zloupotrebljava da regredira u stadijum najgoreg varvarina koji svoje seksualne frustracije rešava preko nišana. Ja recimo pokušavam da dam svoj mali doprinos tako što već 28 godina ne konzumiram hranu koja je nastala kao posledica ubistva, i to je odluka koju svako može da donese za sebe. Notorna je glupost tvrdnja pojedinih nutricionista da u mesu ima nekih sastojaka bez kojih čovekov metabolizam ne može da funkcioniše normalno - i oni zloupotrebljavaju svoju poziciju da bi iskrivljavali stvarnost zbog sopstvenih niskih, krvoločnih poriva. Mleko i mlečni proizvodi, koji su prirodna izlučevina životinja i za čije dobijanje nije potrebno ubiti životinju, omogućavaju da se ostvari sasvim adekvatan balans u ishrani, što i moje zdravstveno stanje nakon 28-godišnjeg "eksperimenta" dokazuje.
Ja ne pravim razliku izmedju biljnog i zivotinjskog sveta da bi uzivao u zitu moras prvo da ga posejes da sacekas da rodi pa da uzivas u plodu, isto je i sa ribnjacima, tako i sa lovistima (farmama). Samo je problem kod lovista sto niko nista ne uzgaja a love bas kao sto si rekao iz cefa, tu stvari treba menjati, zabrani lov svakome ko nije dovoljno doprineo prirodi, loviti samo iz realno potrebnih razloga, a uzitak zameniti kao sto Barda rece paintbolom ili glinenim golubovima. Citao sam negde da u nekim skandinavskim zemljama mozes da poseces sume koliko hoces, ali za svako stablo moras da posadis tri nova i da se staras da se odrze...
Mislim da je greska kada ljudi misle da priroda ne trpi vegetarijansku ishranu, pojesti glavicu kupusa dodje isto kao i uloviti jastoga samo biljni svet je dostupniji lakse obnovljiv pa su posledice manje i bezazlenije, manje se obraca paznja na sve te stvari. Kada bi biljni svet postao ugrozen koliko i zivotinjski onda bi svi jeli zivotinje i govorili kako treba zastiti biljke i nejesti ih...
I sa tom pricom u krug, bitno je cuvati prirodu, zalagati se i ulagati u nju, a ona ce vam visestruko vratiti i sacekati da vrati a ne da ti uzimas od nje...
Kada krenem - znaću kuda, kada stignem - znaću zašto, kad se vratim... znaću kome
Ovo je jedan dokumentarni film, koji je snimio Jan Artus Bertran, izazvan velikim promenama sa kojima se suočava planeta zemlja, hteo da ovekoveči i ukaže na problem čovekovog ponašanja na zemlji. Bila je prošle godine i izložba njegovih fotografija na Kalemegdanu, (a kasnije je i Dragoljub Zamurović predstavio i Srbiju iz vazduha).
Ja sam gledao celu seriju na francuskoj televiziji (zahvaljujući simultanom prevodiocu - moje supruge ), ali sada bi trebao da izađe disk i kod nas.
Topla preporuka!
Ovde se dotičemo i moralnih i bioloških dilema. Da, i biljke su živi svet, i prema biljkama i čovekovom odnosu prema biljkama takođe ne možemo da budemo ravnodušni. Itekako boli kada vidim kako je bahata stoka potpuno devastirala stoletne šume, dragocenost koju je priroda vekovima stvarala i ostavila za sobom pustoš, potpuno promenivši karakter biljne zajednice na nekom prostoru. Čovek kao svesno i odgovorno biće mora da vodi računa da njegovo korišćenje prirodnih resursa ne bude destruktivno, da ne menja trajno izgled područja na kojima je odlučio da sprovodi svoju aktivnost. Tome služe i institucije koje se bave zaštitom, da pomognu da se očuva biodiverzitet i izvorni identitet pojedinih retkih ekosistema.
Čovek mora barem da pokuša da se ponaša kao prirodno biće, koje poštuje i biljni i životinjski svet čiji je i sam deo, a ne da se postavlja kao njen gospodar i mali bog. Mislim da je svest o toj potrebi sve prisutrnija u civilizovanom delu planete, kroz ekološke pokrete i inicijative. Upravo čovek je taj koji treba da brine da njegov pogubni uticaj na životnu sredinu bude minimalan.
Kada smo kod hrane, da, nešto se mora jesti da bi živi organizam obezbedio biološki opstanak, ne može se živeti od vode i vazduha. Postoji određeni prirodni lanac ishrane, a biljni svet je na nižem stupnju u tom lancu ishrane, odnosno generalno predstavlja hranu za životinje, ptice, ribe i insekte. Većina pomenutih vrsta se hrani biljkama, a neke od njih (uglavnom krupnije i snažnije) drugim životinjama. U tom evolutivnom procesu došlo je i do prilagođavanja probavnog trakta, kao i vilice, određenoj vrsti hrane. Čovek je, po sastavu, rasporedu i izgledu zuba, dužini i rasporedu creva i probavnih organa, svaštojed, mada je teško ne primetiti da je daleko sličniji biljojedima nego mesožderima. Dakle, čovek može da BIRA šta će jesti i promena tog izbora neće dovesti do zdravstvenih poremećaja, barem ne dramatičnih.
Ne sporim da je branje biljke da bi se ona upotrebila za ishranu takođe određena vrsta ubistva, nasilnog okončanja njenog biološkog ciklusa, ali s obzirom na ogromnu biološku razliku između biljaka i životinja, izabrati prehranu biljkama predstavlja izbor manjeg od dva zla, našu svesnu odluku da svedemo sopstveni nasilni uticaj na životnu sredinu na minimum. Drugo, većina biljaka koje koristimo za ishranu ima vrlo kratak životni ciklus, i ukoliko ne budu pojedene one će i tako vrlo brzo otpasti sa drveta, odnosno istruliti u zemlji ili biti pojedene od strane crva i drugih životinja, tako da se način na koji će one nestati sa lica zemlje neće bitno razlikovati, samo će biološki materijal biti preusmeren na drugu stranu. Životinje su biološki sličnije nama, imaju određenu svest i volju, rekao bih čak i emocije, a i prirodni biološki ciklus koji je daleko duži nego onaj kod većine biljaka koje koristimo za ishranu, što znači da ubistvom životinje da bi se ona upotrebila za ishranu mi drastično i dramatično skraćujemo njen život, dajemo sebi pravo da odlučujemo o nečemu o čemu vrlo verovatno nemamo pravo da odlučujemo. Ubijamo biće koje je biološki veoma slično nama, za koje je taj čin traumatičan, a između toga i kanibalizma je vrlo tanka linija - ako je u redu jesti životinje, zašto ne bi bilo u redu jesti ljude?
Nije bez značaja ni osvrnuti se na hemijske procese u biljnoj i životinjskoj hrani nakon njene biološke smrti. Sem što nasilna smrt kod životinje izaziva lučenje adrenalina i niza štetnih materija, praktično istog trenutka kada je životinja ubijena počinje njen proces raspadanja, koji se čak ni zaleđivanjem ne zaustavlja u potpunosti. Da bi u njemu bio minimum štetnih materija (od kojih su neke i kancerogene) od ključnog je značaja da meso bude konzumirano u što kraćem roku nakon ubistva, ali to najčešće nije slučaj. Konzumacija raznih mesnih prerađevina je tek totalna katastrofa, a i način na koji se meso termički obrađuje (kao i stepen njegove termičke obrade) može da bude izuzetno štetan po zdravlje. Posledica svega toga je činjenica (u poprilično ispitivanja statistički dokazana) da vegetarijanci u daleko manjem procentu oboljevaju od kancera i kardiovaskularnih bolesti nego oni koji konzumiraju meso.
Ne tvrdim da je moje vegetarijanstvo "dokaz" da se hranim savršeno zdravo, postoje mnogi otrovi koji ulaze u nas i bez konzumiranja mesa (razni konzervansi, gazirana pića, čak ni prekomerno unošenje mlečnih masti nikako ne može da se okarakteriše kao zdravo), ali se barem trudim da nađem neki balans i da koliko to mogu živim u skladu i gajim neki miroljubiv odnos sa živim svetom oko sebe.
No kao što si i ti rekao, sve je to stvar ličnog izbora. Ja bih dodao, i savesti.
Prihvatljivo je da neko lovi da bi se prehranio. Međutim, danas, vrlo mali deo ljudske populacije mora da lovi zbog hrane. Oni koji love, uglavnom to rade da bi zadovoljili svoj krvolocni poriv. Lovci se samo kriju iza deklaracija kako oni gaje i odrzavaju zivotinjski fond. To je paravan koji im omogucava da ubijaju.
Kako god se okrene lov se svodi na ubijanje iz zadovoljstva, a to je neprihvatljivo.
pedja wrote:To je paravan koji im omogucava da ubijaju.
Ne znam da li ste ljubitelji serije South Park, ali u njoj je ova tema tako slikovito obrađivana da je brutalno koliko su kritikovali lov.
Prvo je zakon zabranio lov, ali dozvoljavao ubijanje životinja radi samoodbrane, a onda su likovi uvek pre ispaljivanja hitca govorili "it's cooming right at us!" kako bi se opravdali pred zakonom.
Kada je zakon zabrano i to, onda su počeli da koriste onaj razlog o održanju balansa u prirodi i svaka živuljka koju spaze je sada bila "overpopulated" i tako su ih ponovo tamanili.
South Park je jedna brutalna kritika današnjeg društva i načina života i ovo sa lovom je samo jedan delić asortimana, koji je ponekad i prilično vulgaran, ali to je slika života danas.
. O tome kojih koliko ima brinula bi prirodna selekcija, a ne čovek sa svojim patološko-retardiranim rezonima kojima pokušava da da sebi alibi za institucionalizaciju ubistva. Goca je to odavno konstatovala, a ja je u tome 100% podržavam: ne bih ni trenutka oklevao da prosviram lobanju nekome ko je u stanju da povuče oroz na ovako nešto
) i aristokratskog (čitaj IN lova) stvari dobijaju sasvim drugu dimenziju. O krivolovu neću ni da pričam....
