Za sada samo ukratko da izvestim da smo se kod Muje u Ursulama, zaseok Tahirovići, na samoj obali Sjeničkog jezera, sakupili nas četvoro bajkera i dvoje ljubitelja celodnevnog kuliranja na (odnosno u) vodi.
Atmosfera je bila potpuno opuštena i kulerska, sa naglaskom na gustiranje logorske vatre (ko reče lomača?) do duboko u noć, što nam je, u spoju sa činjenicom da je do "garaže" gde su nam bili parkirani bicikli trebalo dobrih pola sata pentranja od jezera, osujetilo bilo kakve planove o ranim polascima na ture. Uz to su Neša i njegov drugar iz Novog Pazara još u subotu ujutro propisno crkli tražeći put od Sjenice do Tahirovića pod punim teretom bisaga i šatora, tako da je subotnja (zajednička) biciklijada preinačena u opušteno kupanje u Sjeničkom jezeru i fotkanje nadaleko čuvenog zalaska Sunca s Mujine obale.
Dodatna otežavajuća okolnost za neku ambiciozniju biciklijadu su bile i vremenske prilike, jer su dva dana za redom Sjeničko jezero i okolinu zadesili popodnevni pljuskovi kataklizmičkih razmera, mestimično praćeni pojavom grada i opštim potopom (do te mere da smo se u petak pitali jesu li nam šatori još uvek tamo gde smo ih ostavili). Dakle, sve što iole može da bude mokro u tom kraju, tih dana je bilo mokro.
Ipak, u nedelju smo neki minut pre podneva uspeli nekako da se nakanimo da u četvercu poskačemo u sedla i napravimo jednu kraću, ali prelepu vožnjicu na relaciji od Tahirovića, pa neko vreme grebenski prateći krivinu Sjeničkog jezera (spram Šaponjskog vrha), da bismo onda okrenuli preko velikih, zaravnjenih livada severnim zaseocima Ursula ka egzotičnoj mešavini krša i livada oko Papića, i dalje ka Kladnici. Nakon što smo stigli do asfalta Ivanjica - Sjenica, našu dvojicu "dugoprugaša" smo ispratili ka Sjenici i Novom Pazaru, a Bane i ja smo se drugim, ništa manje inspirativnim putem vratili ka Muji, zatvorivši naš savršeni 30 km dugi krug, sa nebom koje je tog dana samo pretilo kišom.
Sve u svemu, bilo je sjajno, uz mnogo manje bajkerskih kilometara nego što je inicijalno najavljeno, ali potpuno opušteno, uz maksimalan užitak svakog sekunda boravka tamo. Videli smo toliko lepih i za bajking potencijalno veoma zahvalnih puteljaka kojima vredi krenuti, da mi se čini da smo na pragu sage u nastavcima o bicikliranju po prostorima Uvačkih jezera, Zlatara, Javora i Golije, koja teško da se može iscrpeti pa makar čitavu jesen proveli upravo tamo. Biće i nešto fotki kad ih sredim, a link ću da objavim naknadno...
Biciklijada na Sjeničkom jezeru - kako je bilo?
Moderator: Moderatori