To ti je Barda odlična ideja. Taj put je savršen za bajs, i svakako je lepše ići njime nego asfaltom. Jedino u samoj završnici uspona na plato Stola, kad već uđete u šumu, nagib se naglo povećava, pa bi tu bilo malo gurke, mada je to parče kratko (maksimum kilometar) i ne može biti razlog za odustajanje.barda wrote:Sale, malo proučavam teren i čitam vaše najave...
Za drugi dan i ovaj krug oko Velikog krša - vidim da ste vi Jeepom planirali grebenskim putem da idete selo Gornjane - Borski Stol (Citata: "a grebenski put od Gornjana prema Stolu, na kome sve vreme dok vozite u vidokrugu imate dve impozantne planinske gromade (Stol i Veliki Krš) jedan je od najinspirativnijih ofroud pravaca istočne Srbije.")
Da li je taj put dobar i za bajk?
Da se tim putem popnemo i izađemo do doma i onda Krivelj, mali Krivelj i kontra krug od onog u najavi? (kola svakako ostavljamo kod markacije - skretanje sa asfalta (Vrata))
Inače ću ja verovatno Jeep-erima malo da skratim trasu tog prvog dana, jer je 125 km zaista previše i samo bismo nepotrebno forsirali, a tu se ima gde i zastati, i šta videti. Mislim da ću prosto da izbacim ono prečenje po obroncima Deli Jovana i nakon Stola da zavrnem jednom lepom varijantom između dva vrha Vizka (kota 1016 i 841).
Uz povremenu gurku, izvodljivo je. Najteža je ona prelomnica na Fiku, između 620 i 680 m nadmorske visine, tu će sigurno svi da guraju. I pre i posle toga mislim da postoje uslovi za pedaliranje. I spust putem pored Čučeka (gde isto vredi izaći na vidikovac) je atraktivan, mada je prilično kamenit, tako da će biti dosta truckanja i mestimično možda i tehničkog izazova.I četvrti dan: da li je moguće bajkom proći od vodopada Sige do vrha Štubeja (makar se malo i guralo), pa dalje se uključiti na trasu u šumu Trest, kako se ne bi vraćali od vodopada do pećine Ceremošnje (tu ste isto planirali da prođete jeep-ovima - Citat "Odatle produžavamo u dolinu rečice Siga, kako bismo obišli istoimeni vodopad, koji će u jeku proleća biti u svom najlepšem izdanju. Nakon posete vodopadu penjemo se na vrh Štubej (940 m), koji mnogi smatraju za najviši vrh Homoljskih planina, iako je niži i od Omana (962 m), Čoka Rakite (944 m) i Crnog vrha (1043 m). Sa Štubeja se spuštamo prema šumi Trest. ")
Da napravimo tu mali krug i ispenjemo Štubej, a vratili bi se preko Ceremošnje? Mislim, nije veliko vraćanje i planirana trasa, ali je možda interesantnije preko Štubeja?
Bobi će sigurno kampovati jer namerava da se na Todorovoj reci sva 4 dana bavi ispiranjem zlata, a i među Jeep-erima imam dva prijavljena kampera, ako dobro brojim. One koji su zainteresovani za spavanje u objektu šumarskog fakulteta trebalo bi što je pre moguće da prebrojim, da javim konačno na koliko ležajeva računam. Moraću da vas vodim kao moje ljude, odnosno da platim preko računa kluba, jer kod njih nema keš plaćanja. Ali to već nije vaša briga, to ću da rešim sa knjigovođom kako ćemo tu vašu kintu da uplatimo na račun kluba (Možda čak na istu foru kao i džipadžije, samo umanjeno za stavke koje vi ne plaćate).I za kampovanje je isto super ideja, ko želi, naravno može, možemo se dogovoriti i neki roštilj da napravimo jedno veče, pa da bude pravi prvomajski uranak
. Ako dobro brojim, biće jedno dvadesetak učesnika u organizaciji Jeep Club-a, nekolicina Gocinih pešaka (mada bi i to moglo u poslednji čas da se uveća), desetak fribajkera + još nekoliko naših prijatelja koji još nisu odlučili šta će tamo da rade, ali su odlučili da budu tu 
