Sqiperia - Zemlja orlova

[VladaS]

...

[IRalic]

Znaci zivi ste!

Sa nestrpljenjem ocekujemo dalju pricu i fotke ..


Pozzz

[bachaman]

Ala je mrachno ovo more
Ajde, chim dodjete sebi, dajte neki report...svi smo vas nestrpljivo chekali ( ja pogotovu:) )

[barda]

Upravo se čuh sa jednim učesnikom (Shebez) koji će doći sa tobom u petak na vikendicu - tako da će biti priča u petak o Albaniji, a u subotu uveče o Španiji i EU od Rajka!

[shebez]

Mi se vratismo, zivi i zdravi sa puno utisaka, pa hajde da podelimo i sa vama kako je bilo, a boga mi bilo je...
Severna Albanija

05.06.2010
Ustaje se rano, dogovor je da se nadjemo na autobuskoj stanici u sest i tideset. Stigao sam ranije i cekao Vladu da stigne. Tog jutra nas je kisa ispratila, kabanica je bila neophodna. Kondukter autobusa Pegaz Ivanjica nas dobrodoslo docekuje i pakujemo bicikle u velike bunkere. Putem preko Milanovca i Cacaka dolazimo do Ivanjice odakle se spremamo na start voznje. Cela srbija je tmurna, izmaglica ili slaba kisa, takva je i Ivanjica. Ivanjicu obilazimo laganom voznjom, obilazimo vodopad u centru grada, izlozbu pasa i jos par krugova po ulicama grada i polako napustamo ga strmim putem koji vodi prema planini Javor. Ono sto nas je kvasilo ne moze se nazvati kisom, ali se ne moze reci ni da je bilo suvo, izmaglica nam je oduzela uzivanje u vidicima za koje sam siguran da su prelepi sa Javor planine. Mali odmor u Kusicicima u kafani i susenje dresa na susacu za ruke u wc. Posle Javor planine krece spust prema Sjenickm jezeru, polako razmisljamo gde cemo zanociti, sve je mokro i napokon skloniste nalazimo u "Cika Bajovoj vikendici". Cika Bajo i njegova supruga su nam ponudili da se od kise sklonimo kod njih sto smo rado prihvatili. Hvala im.
06.06.2010
Jutro. Razmisljamo o Marku. Marko je iz Novog Sada krenuo preko Priboja, dogovor je da se nadjemo u Sjenici. Cika Bajo nas ispraca i vec smo ubrzo nadomak Sjenice. Vreme se prolepsava radujemo se nasim senkama koje je napravilo sunce. U Sjenici se snabdevamo potrebstinama u prodavnici, Marko je stigao, dorucak u centru i dogovor. Odluceno je da napravimo kruznu voznju koju su freebikeri tog vikenda trebali da naprave po pesteru. Putem preko Trijebina, Bara, Crvskog izlazimo na Djalovica klisuru. Mala setnja i rucak na klisuri, mestani koji su se skupili na mobu da urede skolu u Crvskom pozivaju nas da nas ugoste i da se pocastimo jagnjetinom, sat nam ne dozvolava dan se blizi kraju a trebamo stici u Ugao kod domacina Latifa Ukica. Nastavljamo put, prelepi predeli izlazimo na Dolice i gledamo nepreglednu visoravan. Pred sam zalazak sunca smo se nasli na kapiji domacina Latifa, koji nas gostoljubivo docekuje, vecera, prica, druzenje.... vec spavamo.
07.06.2010
Jutro. Dorucak i ispracaj domacina. Vozimo polako prema granicnom prelazu sa Crnom Gorom, sunce postaje ostrije i uveliko se oseca pravi letnji dan. Nalazimo se na visini oko 1500mnmv prelep kraj i razbacani katuni, miris borovine. Ugledali smo i Komove na kojima ima preostalog snega to nas raduje jer znamo da krajevi u koje idemo izgledace atraktivnije u koliko po vrhovima planina ima zaostalog snega.Spustamo se u Petnicu, Polica i vec smo u Beranama, pauza za rucak, i nastavak prema Plavu i Gusinju. Kraci odmor na plavskom jezeru i zurba u dolinu grebaje gde smo planirali zanociti. Dolina grebaje je neopisiva, covek se mora naci medju tim vrhovima da bi osetio pravu lepotu tog kraja. Dvoriste doma je zatvoreno i kamp pravimo na obliznjoj livadi.
08.06.2010
Ustajemo, doruckujemo, pravimo poslednje fotografije doline Grebaje i vec razmisljamo o granicnom prelazu i Markovom pasosu koji je istekao. Na putu prema granici neocekivana situacija na drumu, uplasili smo konja koga je jahao stariji covek. Konj se uplasio zbacio je coveka sa sebe u ogradu od bodljikave zice, povredjen je, stali su i ljudi koji su se tu nasli sa kolima i svi smo poudili pomoc. Nismo znali sta se desilo zasto se konj uplasio, covek je ustao otresao prasinu sa sebe i govorio je da je sve uredu, konja smo uplasenog posle sreli u Gusinju. Od tada pored zivotnja vozim izuzetno pazljivo. Nalazimo se na granicnom prelazu, Marko trazi savet od crnogorskog policajca da li da pokusa da predje sa pasosom koji je istekao, policajac ga odvraca i Marko odustaje, Marko je spremio rezervni plan i nerado razdvajamo se. Nas cilj je Albanija. Albanska policija iznenadjeno gleda pasose Srbije, na losem srpskom nam zele dobrodoslicu i sretan put kroz Albaniju. Hvala im. Dobrodoslicu su nam pozeleli i bunkeri koji su zastitni znak cele Albanije ima ih na sve strane. Na samom ulasku u Albaniju upoznajemo se sa neverovatno cistom rekom i lepom prirodom. Polako se penjemo prema prevoju sa koga nas ceka spust, srecemo decu kod kojih se vec uvukla zica za biznis na jednnom raskrscu nas pozivaju da svratimo u improvizovan cafe. Nastavljamo dalje, smenjuju se razliciti predeli od sumovitih do predela koji podsecaju na mars sa potpuno razbacanim ogromnim kamenim komadima. Srecemo se sa niskim standardom stanovnistva sa vozacima koji svoje mecke voze po losam kamenom putu kao po magistrali. Gde god prodjemo svi nam masu i pozdravljaju nas. Srecemo i turiste prvo jednog svajcarca a ne zadugo posle i jednog austijanca koji na svojim motorima obilaze ovaj kraj bas po rutama koje smo i mi odabrali. Shvatamo da je ovo uveliko vec postalo prava turisticka atrakcija za sve one koje vole offroad voznje. Prolazili smo kroz sela Selce, Tamare i konacno smo dosli do cuvenih serpentina koje vode u selo Rapshe. Trazimo mesto za sator i nocimo, prva noc u albaniji.
09.06.2010
Jutro, oseca se blizina mora, spustamo se prema mestu Hani i Hotit ovde je sve asfalt, los asfalt. Izlazimo na magistralni put Podgorica - Skadar mi vozimo samo do Koplika prvo vece mesto u kome je uveliko guzva, prolaznici i ne obracaju paznju na nas, u banci menjamo novac, bankar govori srpski, lose ali ipak mi je pozeleo dobrodoslicu. Kupujemo potrepstine dalje za put, i nastavljamo put povratka opet prema albanskim Prokletijama. Sunce je jako, nema izvora pored puta, nama vode, plava linija u GPS koja je oznacavala reku pored puta je bila lazna, reka je presusila, samo kamenje. Ono sto je bilo dobro u losoj situaciji je odlican asfaltni put. Prolazimo Dedaj, Ducaj i Boge, kraj asfalta i pocetak izvora. Krece penjanje prema vrhu, los put, ja se osecam iscrpelo, bar sam se tako osecao do prvog lednika cija mi je hladna voda povratila snagu i do prvog pogleda na dolinu nacionalnog parka Thet koji me je moralno povratio, to je bila nagrada po koju smo dosli. Usledilo je fotografisanje slikali smo na sve strane, gde se god okrenes bili su vrhovi sa zaostalim snegom. Pravo uzivanje. Pored nas su opet prolazili turisti sa dzipovima i pincgauerima u konvojima, nemci, austrijanci, cesi. Krecemo spust na nizu nadmorsku visinu razmisljamo gde cemo zanociti. Na spustu nailazimo na kamp dobijamo ponudu mesto u kampu tri eura, daleko smo od doline hajdemo jos malo nize pa cemo videti. U samoj dolini nalazimo kamp u kome se vec nalaze dva kombija sa grupom ceha, medju tim turistima se osecamo sigurno.Domacin nas docekuje, kamp je euro, dva, koliko damo. Sirimo sator i nocimo.
10.06.2010
Ovo je dan odmora, ne vozimo bicikle, ostajemo u Thetu da se upoznamo sa mestom, skola, crkva, kula, potraga za Grunas vodopadom, pravo uzivanje i odmaranje. Domacin prodaje rashladjene sokove i pivo sve je euro, amstel ili albansko sve jedno.
11.06.2010
Pakujemo se i polako dolinom niz reku napustamo Thet, racunamo da nam je jos jedan ozbiljniji uspon preostao kao problematican na nasem putu. Polako se penjemo i radosno cekamo da krenemo u spust prema Skadru. Usput se opet iznenadjujemo losem standardu, deca sa neverovatnim pogledima nas ispracaju, masu, cak i trce pored nas kako bi nas ispratili. Jako je vruce izlazimo na prevoj i radujemo se spustu prema dolini reke i sela sa istim imenom Kir. Da smo znali kakav ce put biti na spustu ne bismo se radovali prosecna brzina se kretala izmedju 5 - 10 km na sat. Takav put nas je pratio skoro pa sve do Skadra. Jako los put usecen kroz stene u kanjonu reke Kir bio je ispunjen krajputasima, ali nimalo cudno los i uzak put bez ikakve ograde koja bi vozila odvojila od ivice ambisa bio je krivac mnogih nesreca. Do Skadra prolazimo kroz sela Drist i Krue i Fushes. U vecernjim satima ulazimo u Skadar i iznenadjujemo se gradu koji je veoma ziv i pun ljudi. Guzva nam se cini drugacija nego u gradovima u kojima smo do sada boravili. Ono sto interesantno je da na ulicama neznas kuda ko vozi i kuda ko ide, jedino su automobili postovali propise saobracaja, biciklisti (kojih je puno), zaprezna kola sa konjima, pesaci jednostavno ne moze se znati kuda ko hoce da ide, ulaze, presecaju, ne obaziru se. Kamp pravimo na obali reke Bojane.
12.06.2010
Ustajemo rano, lose prespavana noc sto zbog zaba u sezoni parenja, sto zbog blizine puta kuda su celo vece prolazila kola. Vracamo se ponovo u Skadar, zelimo jos malo da pogledamo grad po dnevnoj svetlosti i da potrosimo preostale leke, da kupimo nesto suvenira pre nego sto se uputimu put Crne Gore. Takodje sam pokusao da potrazim servis da zamenim paknove na bicikli koje sam vec unistio koceci na spustevima, servisa je puno ali niko nema paknove za moj V brake. Par fotki i krecemo put granice, ovog puta bunkeri nas ispracaju, usli smo u Crnu Goru i pravac Ulcinj, raspitujemo se za autobus za Beograd, nema samo iz Bara. To nas ne sprecava da se okupamo na velikoj plazi u Ulcinju, posle osvezenja nastavljamo voznju prema Baru, kupujemo karte za ponocni autobus i odlazimo opet na plazu da iskoristimo preostalo vreme do autobusa. Sezona nije pocela ali je guzve u autobusu bilo. Kondukter i vozac autoluke kotor negoduju na bicikle ali se ipak pakujemo i idemo put Beograda.

Severna Albanija

[alazovic]

Eehhh,

Mogli smo da se vidimo u Baru 12.juna!
Vi ste se sigurno kupali levo od luke, a ja desno A ako ste se i vi kupali desno od luke, verovatno ste primetili jednog ludaka koji pliva duž celog zaliva. E, to sam bio ja...
Što je najluđe, oko ponoći smo baš tumarali pešaka u blizini stanice!

L.A.

[IRalic]

Sta reci, a ne zaplakati .. od muke sto nisam posao sa vama!

[VladaS]

Kupali smo se upravo desno od luke, podno luna parka na plažici, čudo da se nismo videli, ali osim dva Rusa, oko nas nije bilo nikoga.

Šta reći za Albaniju, sem da su tereni kojima smo prošli najpogodniji za 4x4 vozila, i viđali smo ih u desetinama, najčešče zapadna Evropa - Nemacka, Švica, Aus. Ita.
Dakle dzipovi i neki kros motori su najčešće zverke na putevima, tu su još i kombiji sa višim osovinama koji predstavljaju javni prevoz do ovih sela.
Daleko od toga da smo išli na neko turistički izolovano mesto, jedino što nema Srba.
Teren je jako naporan za vožnju, a guranja se podrazumevaju. Delimična rešenja su vožnja rasterećenim biciklima.
Ovako meni je brzina retko prelazila 10 na sat i na spustevima.
Takođe treba čuvati energiju i fokusirati se na taj deo ture, mi smo imali 3 teška dana pre toga, i mene lično je stigao umor u Thetu koji me je držao do kraja ture. Čak ni na planinarenje nisam pomišljao iako je vreme bilo kao poručeno, a vrhovi na dohvat ruke.
U Thetu je neko vrlo ozbiljno poradio na markiranju staza, i one vode u raznim smerovima, bilo da želite na Jezerce ili Popluks ili prosto do neke Cafe ( prevoja ), vodopada...i ne samo da su staze markirane već i prilično ugažene i vidljive.

Put od Koplika preko Boge do Theta je bolji od južnog dela ka Skadru, i uglavnom se tuda i vraćaju. Dok je u naredne 2 god u planu da se asfaltira, kada će rekao bih eksplodirati turizam, jer i sa ovako lošim prilazom je mnogo posećenije od Grbaje ili Ropojane.
Koplik - Thet 45km. Od 0 do 1650m pa na 800m.

Osećaj bezbednosti je sveprisutan, ovde se ne može proći bez minimum mahanja.
Na putu za Bogu 4 Albanca izađoše iz mercedesa koji nam je išao u susret i poželeše da se slikaju sa nama...

I tako ima tu još dosta detalja...uglavnom treba otići dok ne nikne asfalt jer imam utisak da će biti baš prometno.
http://www.vrum.fotopic.net/c1861780.html

[alazovic]

Kupali smo se upravo desno od luke, podno luna parka na plažici, čudo da se nismo videli, ali osim dva Rusa, oko nas nije bilo nikoga.

Mimoišli smo se za petnaestak minuta, sudeći po datumima na slikama koje si napravio u Baru. Upravo sam se tu kupao, a otišao sam nešto pre 7 sati

Ova slika iz kampa u Thetu - priceless...

[Gosha]

Vase iskustvo iz prve ruke je dragoceno i sve pohvale za inicijativu i ostvarenje ove voznje. Pregledao sam oba albuma, ima par vanserijskih momenata.

... Šta reći za Albaniju, sem da su tereni kojima smo prošli najpogodniji za 4x4 vozila, i viđali smo ih u desetinama, najčešče zapadna Evropa - Nemacka, Švica, Aus. Ita...
...Dakle dzipovi i neki kros motori su najčešće zverke na putevima...
...Teren je jako naporan za vožnju, a guranja se podrazumevaju. Delimična rešenja su vožnja rasterećenim biciklima...

Ja jos par godina, do trenutka kada cu imati vise vremena za sticanje kondicije, necu biti u prilici da ovako nesto odvozam, ali mozda neka simbioza bude moguca . Zamislite recimo, primera radi, da je i Sale vozio sa vama, a ja terao Jeep sa svim teretima . Ili, zarad jos vece sigurnosti, 2-3 Jeep-a i 10-ak bajkera .

[arxmilan]

prelepi predeli, šta reći ....stvarno mi je žao što nisam išao...a pogotovu kad vidim da ste se vratili živi ...mnogo lepo zaista

[bluealek]

Treba da okačimo putopis u turoteku na sajtu, definitivno. Bogato ilustrovan. Ovo je istorijska tura, i verovatno samo prva u nizu sličnih. Nemate pojma kako vam zavidim što ste uspeli da odvojite vremena i prođete to. Voleo bih da mogu da smislim kako da opet budem dovoljno besposlen da mogu da idem na takva opuštena putovanja.

[Бранко]

Bravo momci,

Fotografije govore sve.Vlado,vidim da si nosio GPS.Hoćeš li da okačiš trekove?
Pozz.

[anadela]

Uh, sta reci....

[Gruja]

Vrlo, vrlo, vrlo lepo. Svaka čast!