Predlog - da u profilu pišemo stvarnu lokaciju...

[alazovic]

Posle dužeg freebikerskog staža ovde na forumu, vratio sam se sa asteroida B612!
Primetio sam da sam jedini koji se vozika po tom asteroidu koji je ionako veoma mali, sa baobabima na svakom koraku, a još 1909. godine, jedan turski astronom primetio me je teleskopom i to samo jedanput.
Stoga sam se vratio u rodno mi Kraljevo, pa evo ovde objavljujem da se to desilo...

A gde ste vi trenutno? Evo izdvojiću one za koje ne znam da li su tu ili tamo:
- ulice sirom sveta
- tu negde
- kraj reke
- jako daleko
- WORLD
- On the top of the mountain
- Nedođija
- _______ (prazno - takvih je većina)

Sa stvarnom lokacijom, ljudi će lakše da vas kontaktiraju za zajedničke vožnje. Ovo posebno važi za manje gradove.

Usvajamo?
Ili da se vraćam na moj asteroid...

[milke]

Ostaj u Kraljevu zemljak, koj ćeš đavo na asteroidu kad je tako mali... Kraljevo je centar sveta, odatle čas posla do Goča, kopa, zlatibora, istočno, zapadno, severno, južno...
Pozz

[Dejv]

Ja sam za ; )

[bluealek]

Evo Aco, i ja dadoh svoj skroman prilog... Mada ne znam koliko će to naše lenjivce da motiviše da zaista uzmu učešća u turama. Koliko me sećanje služi (a služi me poprilično godina unazad) motivisati ljude da se priključe nekoj turi kako smo to napravili sa Golijom jesenas je čudo neviđeno. Pozivi se uglavnom završavaju tako što autor poziva ode sam tamo gde je naumio, ili ne ode uopšte. Spremnost za pedaliranje van mesta stanovanja, bilo na dan, dva ili duži rok, kod naših ljudi je još uvek na razočaravajuće niskom nivou... Voleo bih da me u ovoj sezoni demantuju, ali ne sećam se kad se poslednji put neko koga ne znam iz neke "stare ekipe" priključio turi... Premala je cirkulacija ljudi koji realno pedaliraju (svakako drastično nesrazmerna u odnosu na članstvo foruma), kao da postoji neki strah, nepoverenje, nesigurnost u sebe ili druge... Nikad nisam uspevao do kraja da odgonetnem taj fenomen.

[Nikola]

Heheh nikad neću zaboraviti moje prvo pedaliranje sa Saletom na Tari prošlog maja... čak ga nisam ni znao od ranije... zvao sam drugara da ide sa mnom ali bila je ona klasična priča... oće ali u poslednji trenutak otkaže zbog "neizbežnih obaveza" ... jednostavno spakovao sam bajk u autobus vojvodine i izašao kod hotela Omorika... nakon toga sam pedalirao 20 km do jezera.

Možete zamisliti moje oduševljenje prvi put sam u životu vozio bajk po brdu a da to nije Fruška Gora ... i svakih 50 metara između Omorike i Mitrovca sam stajao da slikam. Jednostavno osećaj koji nikad neću zaboraviti.
Za kretanje na turu ti treba mala doza avanturisitčkog duha i odlučnost da uradiš nešto sam... nažalost mnogi ljudi ovo nemaju pa čak i kad treba nešto da urade sa nekim. Ali ja kažem "your loss!" .