Moderator: Moderatori
Ekstra fotke, prosto da ne poverujes kako nam je lepa Srbija...barda wrote:Dosta materijala za kviz, ali neću vas mučiti... kliknite i uživajte u odličnim fotografijama Srbije (dosta iz neobičnih uglova)
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=1062417
Čegar
Jedna od najvažnijih bitaka u Prvom srpskom ustanku vođena je na Čegru kod Niša. Osim što je Niš za ustanike imao veoma važan strateški položaj, zauzimanje Niša kao većeg turskog privrednog centra je bilo od velikog značaja jer bi se njegovim pljačkanjem obezbedilo dalje finansiranje ratnih operacija. 1809. godine, oko 18.000 srpskih boraca dolazi do Niša. U tom trenutku u gradu je bilo samo 10.000 turskih vojnika. Prema predanju, Huršid paša šalje Sinđeliću lubenicu napunjenu zlatnicima da bi prešao na Tursku stranu. Sinđelić vraća lubenicu, ali mu šalje i tikvu napunjenu olovom uz napomenu da će takvih biti još, sve dok Turci ne napuste grad.
Srpska vojska nekoliko dana okleva sa napadom i u međuvremenu Turcima stiže pomoć. Od početnih 10.000 vojnika, sada je pod komandom Huršid paše 40.000 ljudi. Pored toga, turska konjica koja je veštim manevrima odvukla vojvodu Dobrnjca sa delom vojske se krišom vraća u grad. Promena brojnog stanja omogućava Turcima da prvi krenu u napad. Srbi odbijaju nekoliko talasa, a nezadovoljan učinkom, Huršid paša odseca glave komandantima artiljerije. Zatim kroz podzemne hodnike uvodi u borbu još 20.000 odmornih vojnika. Sinđeliću niko ne dolazi u pomoć i shvativši da je izdan i da je bitka izgubljena, oslobađa vojnike zakletve i naređuje spasavanje ranjenika. Započinju borbe prsa u prsa. Vojvoda Sinđelić silazi u barutanu i hicem iz kubure diže u vazduh ceo šanac.
Smatra se da je na Čegru poginulo ukupno oko 10.000 Turaka, od toga 6000 od eksplozije. Srba je poginulo onoliko koliko je bilo Resavaca - oko 3000 . Na njima Huršid paša iskaljuje svoju mržnju prema Srbima. Poginulim Resavcima odseca glave, hapsi ćurčije u gradu i naređuje da njihove lobanje napune pamukom kako bi ih poslao sultanu. Zatim uvodi porez da bi od preostalih lobanja podigao Ćele-kulu, nezamislivu opomenu srpskom narodu. Kada je Ćele-kula završena, ukupno je bilo uzidano 952 lobanje. To međutim nije bila konačna cena nesloge i izdaje. Pošto je u poslednjem redu ostalo mesta još za 30 lobanja, Huršid paša naređuje da se zarobljenim Srbima odseku glave kako bi se red dopunio.
Bitka na Čegru je bila prekretnica u Prvom srskom ustanku i smatra se da bi tok ustanka bio potpuno drugačiji da je Niš osvojen. U senci herojskog čina Stevana Sinđeliđa ostala je nesloga i izdaja.
Na mestu bitke, desetak kilomeatar od Niša, podignut je spomenik 1937. godine.
Zvonačka Banja se nalazi u jugoistočnoj Srbiji, 50 km od Pirota. Leži na šumotivitim obroncima Vlaške planine, na nadmorskoj visini od 670 m, pa se ubraja u banje sa najvećom nadmorskom visinom u našoj zemlji. Banja ima obeležje i klimatskog mesta, zbog specifične ruže vetrova i velikog broja negativnih jona u vazduhu. Do Zvonačke Banje se dolazi regionalnim putevima iz pravca Pirota i Babušnice, dolinom reke Jerme.
Rimski bazen i drugi arheološki nalazi govore da je Zvonačka Banja bila poznata u antičko doba i u vreme srednjovekovne Srbije. Zvonačka Banja, koja je naziv dobila po obližnjem selu Zvonce, kao lečilište je obnovljena 1912. godine.
U Zvonačkoj Banji postoje izvori mineralne vode temperature 28°C i protoka 9 litara u sekundi, koji se koriste za piće i kupanje. Prirodni lekoviti činioci koriste se za prevenciju i lečenje, sa primenom modernih terapijskih tehnika (hidroterapija, elektroterapija, kineziterapija, parafinoterapija, laseroterapija), uz pešačenje stazama zdravlja.
U Zvonačkoj Banji postoje dva zatvorena i jedan otvoreni olimpijski bazen sa mineralnom vodom, tereni za košarku, mali fudbal, odbojku i tenis. Netaknuta priroda koja okružuje banju prijatna je za šetnje i izlete.
U neposrednoj blizini banje nalazi se živopisna klisura reke Jerme. Greben Asenovo Kale, na nadmorskoj visini od 1032 m, jedino je mesto u Srbiji gde se mogu videti gnezda surih orlova. U blizini je i atraktivna pećina Vetrena dupka, sa kanalima dužine 4 km.
Gosti mogu da posete i obližnje srednjevekovne manastire, od kojih je najpoznatiji manastir Poganovo iz 14. veka i manastire Sukovo i Temska.
Postoje mogućnosti za lov, ribolov i planinarenje po Vlaškoj i Staroj planini.
Milane pucaj...Reka Tisa (mađarski: Tisza, ukrajinski: Tisa, slovački i rumunski: Tisa i nemački: Theiß) je reka, najveća leva pritoka Dunava. Protiče kroz Panonsku niziju. Izvire u Ukrajini, na Karpatima u oblasti Bukovina, i dalje prolazi kroz Mađarsku, Rumuniju, Slovačku i Srbiju. Uliva se u Dunav nasuprot Starog Slankamena.
Tisa je dugačka 1.358 km, a površina razvođa iznosi 157.186 m². U Vojvodini Tisa deli Bačku (desna obala) i Banat (leva obala).
Najveća pritoka Tise je Mureš, a zatim slede Begej, Bodrog, Zlatica, Kereš, Samoš i Šajo.
Tisa je plovna na dužini od 532 km.
Dužina Tise kroz Srbiju iznosi 168 km.
Bački kanal povezuje Tisu sa Dunavom, a Begejski kanal sa Tamišem.
Značajniji gradovi na Tisi su: Tokaj, Solnok, Čongrad, Segedin, Senta i Bečej.
U planinskom delu toka, Tisa je bistra i brza reka. Nedostatak jezera u oblastima Karpata utiče na to da su varijacije nivoa vode u Tisi izuzetno velike, sa tipično tri godišnja poplavna perioda. Ako se visok nivo vode u Tisi poklopi sa sličnom situacijom u Dunavu, Tisa će krenuti da nadire uzvodno, što izaziva velike poplave. Takva situacija je razorila Segedin proleća 1879.
Između 1846. i 1880., mađarske vlasti su organizovale regulaciju toka reke Tise (mađ.: a Tisza szabályozása) i skratile joj dužinu za 450 kilometara. Sagrađeni sistem zaštite od poplava je najveći u Evropi. Danas postoji 3680 kilometara kanala koji kontrolišu Tisu.
Tokom 1980−ih na Tisi je napravljenio veliko veštačko jezero Tisa (mađ.: Tisza-tó) sa namerom da se pomogne u regulaciji toka i posebno poplava. Ubrzo je ovo jezero postalo popularno turističko odredište Mađara, skoro kao i jezero Balaton.
30. januara 2000, pogon za preradu zlata iz Baja Mare, na severu Rumunije, ispustio je 100.000 m³ vode zagađene cijanidom u reku Samoš. Ispuštanje cijanida u Samoš desilo se usled topljenja snega i podzemnih voda koje su oštetile akumulaciju gde je cijanid skladišten. Ovo zagađenje se proširilo dalje niz reku Tisu i uništilo gotovo sav živi svet u reci. Zagađenje je stiglo do Beograda 14. februara 2000.
U aprilu 2006. Tisa je dostigla najviši vodostaj u istoriji (949 cm kod Novog Kneževca) i ugrozila brojna naselja u svojoj okolini, zbog čega je uveden vanredni nivo odbrane
Tisa je plovna u većem delu svog toka. Reka je otvorena za međunarodnu plovidbu tek odnedavno; prije, Mađarska je pravila razliku između tzv. „državnih reki“ i „međunarodnih reki“, kojom se dozvoljavala ili zabranjivala plovidba stranim brodovima. Nakon ulaska Mađarske u EU, ova podela je ukinuta i sada je svim plovilima dozvoljeno da plove Tisom.
Mogućnost plovidbe često određuju prirodni faktori. U vreme visokog vodostaja i suše najčešće Tisa nije plovna.
