Vidi profo,
sve se mozze ako se hotje, naravno, samo je pitanje cene toga.
vetjini nas obichnih smrtnika super-materijali, kao shto je titanium, specijalne legure magnezijuma i slichno nisu dostupne, josh manje specijalni alati kojima se ti materijali obradjuju.
poshto sam zagovornik DIY varijante izrade trika, sa prilichno ogranichenim sredstvima (i materijalnim i finansiskim), kompromis moram da napravim izborom standrardnih komponenti.
sa druge strane, uz odgovarajutji medju prenos, za koji na triku imash mesta koliko hotjesh, chak je i pozzeljan zbog duzzine slobodnog lanca, mozzesh imati daleko vetji prenosni odnos nego na obichnom bajsu.
Mada i standardni prenosni odnosi omogutjavaju sasvim pristojne brzine (da nekazzem da osim u sluchaju vrhunskih takmichara ti- triciklista si ogranichavajutji faktor).
I opet se vratjamo na tip ljudi koji vozi jedne odnosno druge. Da li biti "mushko", stisnuti zube na malo bola (chitaj mnogo), ili biti "mushko" pa uzzivati u zavaljenoj fotelji, a i u jednom u drugom sluchaju obitji ista mesta samo je tvoj izbor.
izbor dimenzije tochka je samo josh jedan u nizu inzzenjerskih kompromisa, koje morash napraviti da bi se priblizzio onome shto zamishljash kao idealan trike. sve shto sam do sada prochitao i video, govori da je 20" najbolji kompromis, i da ne treba mnogo mozgati dalje.
lezzetji pozdrav
Veselin
gde,kako i koliko
Moderators: IRalic, Moderatori
-
IRalic
- Freebiker
- Posts: 1786
- Joined: 29 Mar 2005, 23:59
- Location: Home is where the bike is :D
- Contact:
Re: gde,kako i koliko
Sve sto je rekao veselin.
I jos bih dodao da se 16" napred stavljaju umesto 20" vise zbog same dimenzije celokupnog tocka,
gde precnik 20" za debelom gumom izadje oko 500mm, a 16" sa 1,5" sirine oko 420mm.
Manji tocak dosta znaci kod ostrih skretanja i zaokretanja, jer obicno tocak kod "punog motanja"
udari npr u sediste (pogotovo siroko mrezasto kao kod pominjenih Catrikova) i sprecava dalje zakretanje tocka,
sto se direktno odrazava na krug zaokreta.
Ako su montirani i blatobrani, treba na velicinu tocka i njih dodati, kao i nosace za iste.
Kod indirektnog upravljanja moze cak i sam upravljac da udara u blatovrane/tocak ili rucice kocnica.
Ako je tocak manji, onda kasnije, ili uopste ne udara u sediste/butine, i dobija se vise prostora za triciklistu u tom delu,
a samim tim omoguceno je i vece zakretanje tocka sto daje manji krug zaokreta.
S druge strane 20" kao veci ume da bude malo udobniji od iste takve 16" preko neravnina (ako je guma identicna)
pa eto kao sto Veselin kaze 20" je uglavnom idealni kompromis, ali ako je sirina traga prednjih tockova manje od 750mm,
svakako je pozeljan manji tocak zbog svega goreg navedenog.
Imao sam priliku da provozam ICE Sprint, i to u verziji 2FS(full suspension) i gori trajk sto se tice zaokretanja i amnevrisanja u zivotu nisam sreo.
I nije da sam ja kao navikao na okretnog Stein trajka kojeg sam imao - moja devojka je vozila taj trajk dva dana na sletu lezecih u ceskoj,
i prvo sa cim je imala problem, i sto je prvo prokomentarisala jeste nemogucnost da se trajk zaokrene na malom prostoru.
Prokomentarisala je pomalo neadekvatna rec za njenu reakciju kada je shvatila da je celu desnu nogu umazala masnim lancem
pokusavajuci da koristi "flinstone rikverc" kako bi zaokrenula u maloj jednosmernoj ulici.
Nije to ni mali prostor uospte, deklarisu krug zaokreta od 5,5m sto mu dodje oko 6,25m od zida-do zida, sto u praksi znaci put sa dve trake pune sirine.
Sprint inace ima 750mm trag tockova, a tockovi su 20". Jos je i cela stvar pogorsana sa sporim indirektnim upravljanjem (manje se zakrecu tockovi neko sto se zakrece upravljac)
Upravljac je takodje veoma blizu tockova/blatobrana i cini mi se da je i tu bilo interference.
Doduse upravljac je podesiv i moze se uvuci unutra ako treba, ali onda ranije udara u sediste.
Sve u svemu super trajk, izvanredna zavrsna obrada, izvanredan inzinjering, ma savrsenstvo,
ali momci iz ICE-a nisu odustali od svoje originalne filozofije sto se tice karakteristika upravljanja i ta cinjenica je dovoljna da mene kao kupca natera da ipak potrazim dalje, kada bih kupovao takav tricikl.
Neki se pak mire sa tom cinjenicom i uostalom ICE ima izuzetno veliku prodaju tricikala i jedan je od vodecih proizvodjaca, ali ja ipak ne bih mogao tako lako da predjem preko toga.
Gde kod sam zamislio da zaokrenem taj trajk, ili obidjem kakvu prepreku (npr. rastrkani biciklisti na parkingu koji cekaju pocetak grupne voznje)
nisam uspeo ni izbliza da izvedem to sto sam zamislio.
Stoga bih pre izabrao Steintrikes, Greenspeed, Catrike nego ICE
Pozzzz
I jos bih dodao da se 16" napred stavljaju umesto 20" vise zbog same dimenzije celokupnog tocka,
gde precnik 20" za debelom gumom izadje oko 500mm, a 16" sa 1,5" sirine oko 420mm.
Manji tocak dosta znaci kod ostrih skretanja i zaokretanja, jer obicno tocak kod "punog motanja"
udari npr u sediste (pogotovo siroko mrezasto kao kod pominjenih Catrikova) i sprecava dalje zakretanje tocka,
sto se direktno odrazava na krug zaokreta.
Ako su montirani i blatobrani, treba na velicinu tocka i njih dodati, kao i nosace za iste.
Kod indirektnog upravljanja moze cak i sam upravljac da udara u blatovrane/tocak ili rucice kocnica.
Ako je tocak manji, onda kasnije, ili uopste ne udara u sediste/butine, i dobija se vise prostora za triciklistu u tom delu,
a samim tim omoguceno je i vece zakretanje tocka sto daje manji krug zaokreta.
S druge strane 20" kao veci ume da bude malo udobniji od iste takve 16" preko neravnina (ako je guma identicna)
pa eto kao sto Veselin kaze 20" je uglavnom idealni kompromis, ali ako je sirina traga prednjih tockova manje od 750mm,
svakako je pozeljan manji tocak zbog svega goreg navedenog.
Imao sam priliku da provozam ICE Sprint, i to u verziji 2FS(full suspension) i gori trajk sto se tice zaokretanja i amnevrisanja u zivotu nisam sreo.
I nije da sam ja kao navikao na okretnog Stein trajka kojeg sam imao - moja devojka je vozila taj trajk dva dana na sletu lezecih u ceskoj,
i prvo sa cim je imala problem, i sto je prvo prokomentarisala jeste nemogucnost da se trajk zaokrene na malom prostoru.
Prokomentarisala je pomalo neadekvatna rec za njenu reakciju kada je shvatila da je celu desnu nogu umazala masnim lancem
pokusavajuci da koristi "flinstone rikverc" kako bi zaokrenula u maloj jednosmernoj ulici.
Nije to ni mali prostor uospte, deklarisu krug zaokreta od 5,5m sto mu dodje oko 6,25m od zida-do zida, sto u praksi znaci put sa dve trake pune sirine.
Sprint inace ima 750mm trag tockova, a tockovi su 20". Jos je i cela stvar pogorsana sa sporim indirektnim upravljanjem (manje se zakrecu tockovi neko sto se zakrece upravljac)
Upravljac je takodje veoma blizu tockova/blatobrana i cini mi se da je i tu bilo interference.
Doduse upravljac je podesiv i moze se uvuci unutra ako treba, ali onda ranije udara u sediste.
Sve u svemu super trajk, izvanredna zavrsna obrada, izvanredan inzinjering, ma savrsenstvo,
ali momci iz ICE-a nisu odustali od svoje originalne filozofije sto se tice karakteristika upravljanja i ta cinjenica je dovoljna da mene kao kupca natera da ipak potrazim dalje, kada bih kupovao takav tricikl.
Neki se pak mire sa tom cinjenicom i uostalom ICE ima izuzetno veliku prodaju tricikala i jedan je od vodecih proizvodjaca, ali ja ipak ne bih mogao tako lako da predjem preko toga.
Gde kod sam zamislio da zaokrenem taj trajk, ili obidjem kakvu prepreku (npr. rastrkani biciklisti na parkingu koji cekaju pocetak grupne voznje)
nisam uspeo ni izbliza da izvedem to sto sam zamislio.
Stoga bih pre izabrao Steintrikes, Greenspeed, Catrike nego ICE
Pozzzz
Re: gde,kako i koliko
Ok, to je to...dakle što se tiče točkova napred neki standard je 20",jel, i sa varijantama deblje ili uže gume. Ali, ajte sad i ovo da razjasnimo, kakkva je situacija kod zadnjeg točka...vidimo da se postavlja ipak u većini sa većim prečnikom nego kod prednjih točkova. Ide recimo 20", 26" ili 28"-zašto je u izboru zadnjeg točka pak veći prečnik nego kod prednjih? Jeli to prvenstveno i zbog toga što pozadi postoji zadnja viljuška, koja ipak malo čvršće drži osovinu nego što je to slučaj kod prednjih točkova...ili možda grešim. A možda i zato jer zadnji točak svakako trpi manje opterećenja u krivinama od prednjih...molim, objasnite mi!?
Dalje, Igor naglašava u prethodnom postu još jedan bitan element kod trajka-a to je njegov radijus zaokreta, koji ako je manji, verujem da je i poželjniji i taj se trajk deklariše kao bolji!
U mom izboru trajka tj.njegovoj konfiguraciji napomenuo sam prethodno da bih želeo da ima i tu osobinu da se solidno i dobro penje,uzbrdo, po drumu...naravno znam da i vozačeva utreniranost igra važnu ulogu u tome. Međutim iz nekog nepisanog iskustva sa drumskim biciklom znam da za takve stvari trajk nije poželjno da ima suspenzija ili kojekakvih prekida u ramu (ovi fazoni sklapajućih trajkova), dakle verujem da i ovde ram treba da ima svoju krutost da se snaga i energija iz "pedaliranja" ne bi dodatno rasipala na sve moguće suspenzije i "dodatna njihanja"-pa zato opet imam Igovor prethodni odgovor u korist Catrike ramova i njihove krutosti!
Šta mislite o tome ako bih vam rekao da imam mogućnosti da dođem u posed do svih vrsta cevi i profila od karbonskih i kompozit materijala!!!???
Dalje, Igor naglašava u prethodnom postu još jedan bitan element kod trajka-a to je njegov radijus zaokreta, koji ako je manji, verujem da je i poželjniji i taj se trajk deklariše kao bolji!
U mom izboru trajka tj.njegovoj konfiguraciji napomenuo sam prethodno da bih želeo da ima i tu osobinu da se solidno i dobro penje,uzbrdo, po drumu...naravno znam da i vozačeva utreniranost igra važnu ulogu u tome. Međutim iz nekog nepisanog iskustva sa drumskim biciklom znam da za takve stvari trajk nije poželjno da ima suspenzija ili kojekakvih prekida u ramu (ovi fazoni sklapajućih trajkova), dakle verujem da i ovde ram treba da ima svoju krutost da se snaga i energija iz "pedaliranja" ne bi dodatno rasipala na sve moguće suspenzije i "dodatna njihanja"-pa zato opet imam Igovor prethodni odgovor u korist Catrike ramova i njihove krutosti!
Šta mislite o tome ako bih vam rekao da imam mogućnosti da dođem u posed do svih vrsta cevi i profila od karbonskih i kompozit materijala!!!???
Re: gde,kako i koliko
profo,
chinimi se da i dalje ne razmishljash na pravi nachin. osovina ti je mnogo manja briga nego zbice, 12mm osovina od obichnog ugljenichnog chelika mozze da izdrzzi 3+ tone opteretjenja.
a pri tome prilikom skretanja zbice koje su ~1,5 mm u prechniku, su prilichno nejednako opteretjene, one koje su najblize tachki kontakta sa zemljom su i najvishe opteretjene a one koje su horizontalne su gotove bez opteretjenja (naravno ako gledash samo komponentu opteretjenja koju stvara centrifugalna sila ).
sa druge strane manji tochak (recimo 16") je osetljiviji na rupe pa i o tome morash da vodish rachuna.
Ako vetj imash mogutjnost da nabavish fensi materijale, potrudi se da ih iskoristish maksimalno:
odradi tehnichki prorachun po svim merilima zanata, pa tek onda pravi neshto. u suprotno idi u kazino pa se kockaj, manje tje te boleti shto si bacio pare.
shto se tiche brda, na nekoliko mesta se ovde provukla ta tema: naime na biciklu postoji neka minimalna brzina kojom morash itji da bi mogao da ostanesh uspravan (chuveni efekat ziroskopa, koji pravi tochak koji se vrti, koji u krajnjoj liniji i jeste odgovoran za postojanje i bicikla i motora). mehanika kaze da ti je za to potrebna odredjena snaga, zato je kod brda na biciklu toliko vazzna fizichka sprema bicikliste. kod trajka, smanjish prenosni odnos, a mozzesh da vozish uzbrdo i 1 cm na sat ako ti to odgovara, i mozzesh da vozish sa bilo kojom snagom tricikliste, dakle isti posao za znatno manje energije (opet se vratjamo na temu medju prenosa).
i opet da se vratim na poentu (naravno ovde prichamo o samogradnji):
prvo chemu zzelish da ti sluzzi trike> trkach ili teretnjak
morash napraviti mnogo izbora i kompromisa da bi napravio ono shto je za tebe dobar trike (shto neznachi da tje bit dobar i za mene ili iralica) - vidi shta ti se svitja od poznatih reshenja pa "pokradi"
uchini sve shto je u tvojoj motji da izrachinash pojedine elemente trika, a u smislu tehnichkog prorachuna - nemoj budalasto prepustiti da te lepota odvuche da napravish neupotrebljivo tanke i male delove.
u temi o samogradnji, pokushao sam da skupim nekoliko dobrih izvora informacija o samogranji trike i o osnovnom prorachunu.
u svakom sluchaju dobrodoshao u bratstvo
chinimi se da i dalje ne razmishljash na pravi nachin. osovina ti je mnogo manja briga nego zbice, 12mm osovina od obichnog ugljenichnog chelika mozze da izdrzzi 3+ tone opteretjenja.
a pri tome prilikom skretanja zbice koje su ~1,5 mm u prechniku, su prilichno nejednako opteretjene, one koje su najblize tachki kontakta sa zemljom su i najvishe opteretjene a one koje su horizontalne su gotove bez opteretjenja (naravno ako gledash samo komponentu opteretjenja koju stvara centrifugalna sila ).
sa druge strane manji tochak (recimo 16") je osetljiviji na rupe pa i o tome morash da vodish rachuna.
Ako vetj imash mogutjnost da nabavish fensi materijale, potrudi se da ih iskoristish maksimalno:
odradi tehnichki prorachun po svim merilima zanata, pa tek onda pravi neshto. u suprotno idi u kazino pa se kockaj, manje tje te boleti shto si bacio pare.
shto se tiche brda, na nekoliko mesta se ovde provukla ta tema: naime na biciklu postoji neka minimalna brzina kojom morash itji da bi mogao da ostanesh uspravan (chuveni efekat ziroskopa, koji pravi tochak koji se vrti, koji u krajnjoj liniji i jeste odgovoran za postojanje i bicikla i motora). mehanika kaze da ti je za to potrebna odredjena snaga, zato je kod brda na biciklu toliko vazzna fizichka sprema bicikliste. kod trajka, smanjish prenosni odnos, a mozzesh da vozish uzbrdo i 1 cm na sat ako ti to odgovara, i mozzesh da vozish sa bilo kojom snagom tricikliste, dakle isti posao za znatno manje energije (opet se vratjamo na temu medju prenosa).
i opet da se vratim na poentu (naravno ovde prichamo o samogradnji):
prvo chemu zzelish da ti sluzzi trike> trkach ili teretnjak
morash napraviti mnogo izbora i kompromisa da bi napravio ono shto je za tebe dobar trike (shto neznachi da tje bit dobar i za mene ili iralica) - vidi shta ti se svitja od poznatih reshenja pa "pokradi"
uchini sve shto je u tvojoj motji da izrachinash pojedine elemente trika, a u smislu tehnichkog prorachuna - nemoj budalasto prepustiti da te lepota odvuche da napravish neupotrebljivo tanke i male delove.
u temi o samogradnji, pokushao sam da skupim nekoliko dobrih izvora informacija o samogranji trike i o osnovnom prorachunu.
u svakom sluchaju dobrodoshao u bratstvo
Re: gde,kako i koliko
Ok Vesko, hvala na odgovoru..zato i pitam jer ne znam.Pazi ja zaista nisam na tom stepenu teh.znanja da bih smeo da se upustim u samogradnju trajka. Ove stvari bih ipak prepustio ljudima sa znanjem i iskustvom koji su se dokazali rezultatima u tome. Nekako sam se u startu zalepio za Catrike-ove i to je to...a moj drugar, koji je inače ing.mašinstva bavi se u svojoj firmi proizvodnjom cevi od karbona i kompozita svih promera! Ja bih ovde samo bio posrednik u svemu ovome ako neko želi da experimentiše sa ovim cevima...ili bih možda želeo s njim ako bude izvodljivo da "pokradem" ovu geometriju Catrikovih ramova, evo link:
http://www.youtube.com/watch?v=GpCaTeSN ... re=related
pozz.
http://www.youtube.com/watch?v=GpCaTeSN ... re=related
pozz.
-
IRalic
- Freebiker
- Posts: 1786
- Joined: 29 Mar 2005, 23:59
- Location: Home is where the bike is :D
- Contact:
Re: gde,kako i koliko
Drugar koji se zanima compozitnim cevima, hmmmmmm .. 
Ja bih sigurno voleo da vise saznam o njemu i o tome sta kako i gde radi 
Sto se zadnjeg tocka tice, samo pogledaj i uporedi celu Catrike seriju modela. Koji je najtezi ?
Pri skretanju generalno zadnji tocak je manje opterecen od pojedinacnog prednjeg, ali sto veci tocak to veca ta poluga,
a sto veca poluga to vece sile koje deluju preko osovine tocka na ceo zadnji deo rama, tj sve do ukrstanja sa poprecnim cevima.
Dakle da bi se dobila ista cvrstoja/jacina zadnjeg kraja sa velikim tockom, treba dodati jace cevi/konstrukciju tamo,
a i u samom startu imas vise amterijala jer da bi se smestio veci tocak i same cevi moraju biti duze, ne
Dakle ako zelis sto lakse, zaboravi veliki tocak.
Inace jedni razlog zasto je Catrike izbacio prvo model 700, a zatim i Expedition jeste zasto sto su MUSTERIJE to htele, a ne dizajner licno !
Svi, pogotovo u americi se loze na taj veliki tocak, kao trajk ce bit brzi zato sto ___________ (ubaciti izmisljeni razlog po zelji)
Sve da su razlozi potpuno tacni, to je ipak samo JEDAN od tri tocka, i dalje ostaju ona dva malecka napred.
Meni licno se sa estetskog stanovista taj veliki tocak ne svidja nikako.26/20 jos boze pomozi, al 28/16 izgleda smesno kao velosiped
Naravno u ukusima ne vredi raspravljati.
Bitna za tricikl osobina koju zadnji tocak daje jest prenosni odnos. Sto veci tocak to vecu razdaljinu prelazi u jednoj rotaciji, te za isti broj obrtaja prelazi vise metara nego mali.
Kako je sa njim ceo raspon prenosa pomeren navise, i najnizi prenos za brda postaje vislji.
Catrike 700 dolazi sa standradnim drumaskim pogonom. 52x11x2,15 je extra za nizbrdice gde trajk pedalama mozes da poteras i preko 70km/h
ali sa 30x34x2,15 tesko da ces moci uz brdo sporije od 10km/h a prvi duzi uspon od 7% i umreces sa takvim prenosom na triciklu (naravno zavisi od jacine "motora")
U praksi se retko srecu nizbrdice gde stvarno mozes da drzis 70km/h sve vreme, jer obicno iste imaju i krivine,
kroz koje bas i nije moguce da proletis sa 70
te je niza maksimalna brzina sasvim pogodnija.
Npr 20" tocak ce sa istim prenosom maksirati oko 50-55 i to je sasvim dovoljno, jer ces na 7% spustu ionako brze od toga ici samo usled delovanja gravitacije.
Na drugoj strani moci ces da se penjes uz brdo brzinom od oko 6km/h sto je uglavnom dovoljno za sve drumske uspone ukoliko si u razumnoj fizickoj formi.
Ja bih jos i stavio i 24t najmanji lancanik, pa da mogu i malo sporije, kada je uspon jaci, ili kad je tricikl natovaren.
Tricikl je veoma nezgodno gurati (jer je tamo dole nisko) te je jako zgodno imati toliko nizak prenos da kad svi zivi sidju i guraju, ti i dalje mozes da opusteno okreces uz brdo.
Dakle Speed sa 20" tockom je sasvim taman sto se prenosa tice.Sa standardnim komponentama naravno.Ko zeli nize ili vislje, tu su razne stvarcice kojima to moze da se obezbedi, kao npr Capreo kaseta,Schlumf drive, Dual Drive nabla i tome slicno.
Na pitanje "koji trajk se bajbolje penje" nema tacnog odgovora, jer niko nije sproveo precizno istrazivanje,
i sve je na nivou anegdota i predpostavki, te cu i ja predpostaviti da je Catrike upravno nesto sto naizgled ima vecinu atributa za tako nesto.
Njegov space frame izgleda cvrsto i solidno, cvrsta podpora pod ledjima,pri tome je veoma lagan sveukupno.
Ranije su se vlasnici zalili na "mekan" boom koji ej pod opterecenjem znao da se dosta uvija, ali zadnjih godina se Catrike postarao da ram poboljsa na tom emstu,
te je boom dobio unutrasnje ojacanje, kanalic za podesavanje koji ujedno i sprecava rotiranje, a i ram je dobio ojacanja na krstu prema boom cevi.
Sve u svemu ja ne vidim nijedan ram koji moze da mu pridje u performansama.
Identicna konstrukcija od celika bi dala mozda i bolje rezultate, ali sigurno sa nesto vecom tezinom jer kod celika ipak zidovi cevi moraju imati neku minimalnu debljinu kako bi se izbegao efekat "zguzvane konzerve" (na limenoj alu konzervi mozes da stojis jednom nogom i da ista izdrzi tvoju tezinu!
sve dok malo ne prevagnes u jednu stranu o ista se zguzva pod tobom jer zid limenke nije mogao da izdrzitezinu na toj strani.
Space frame slican tome od kompozita ? Oh da! Verovatno najbolji odnos snaga/tezina, samo veooooma neisplativo za proizvodnju.
Ali u kucnoj varijanti, ko ima vremena mogao bi da pocne sa kopijom Catrike rama od stiropora, pa polako da krene sa obmotavanjem vlakana oko toga
samo ni to ne bi bilo jednostavno zbog mnogo cevi malog preseka, i prilicno teskim zadatkom da se ceo taj kalup od stirpora tokom laminacije odrzi u ravni,
a da pritom mozes da svakoj cevcici pridjes zbog laminacije .. ko pokusa zelim mu puuuuuno srece!
Pozdrav!
Ja bih sigurno voleo da vise saznam o njemu i o tome sta kako i gde radi Sto se zadnjeg tocka tice, samo pogledaj i uporedi celu Catrike seriju modela. Koji je najtezi ?
Pri skretanju generalno zadnji tocak je manje opterecen od pojedinacnog prednjeg, ali sto veci tocak to veca ta poluga,
a sto veca poluga to vece sile koje deluju preko osovine tocka na ceo zadnji deo rama, tj sve do ukrstanja sa poprecnim cevima.
Dakle da bi se dobila ista cvrstoja/jacina zadnjeg kraja sa velikim tockom, treba dodati jace cevi/konstrukciju tamo,
a i u samom startu imas vise amterijala jer da bi se smestio veci tocak i same cevi moraju biti duze, ne
Dakle ako zelis sto lakse, zaboravi veliki tocak.
Inace jedni razlog zasto je Catrike izbacio prvo model 700, a zatim i Expedition jeste zasto sto su MUSTERIJE to htele, a ne dizajner licno !
Svi, pogotovo u americi se loze na taj veliki tocak, kao trajk ce bit brzi zato sto ___________ (ubaciti izmisljeni razlog po zelji)
Sve da su razlozi potpuno tacni, to je ipak samo JEDAN od tri tocka, i dalje ostaju ona dva malecka napred.
Meni licno se sa estetskog stanovista taj veliki tocak ne svidja nikako.26/20 jos boze pomozi, al 28/16 izgleda smesno kao velosiped
Naravno u ukusima ne vredi raspravljati.
Bitna za tricikl osobina koju zadnji tocak daje jest prenosni odnos. Sto veci tocak to vecu razdaljinu prelazi u jednoj rotaciji, te za isti broj obrtaja prelazi vise metara nego mali.
Kako je sa njim ceo raspon prenosa pomeren navise, i najnizi prenos za brda postaje vislji.
Catrike 700 dolazi sa standradnim drumaskim pogonom. 52x11x2,15 je extra za nizbrdice gde trajk pedalama mozes da poteras i preko 70km/h
ali sa 30x34x2,15 tesko da ces moci uz brdo sporije od 10km/h a prvi duzi uspon od 7% i umreces sa takvim prenosom na triciklu (naravno zavisi od jacine "motora")
U praksi se retko srecu nizbrdice gde stvarno mozes da drzis 70km/h sve vreme, jer obicno iste imaju i krivine,
kroz koje bas i nije moguce da proletis sa 70
te je niza maksimalna brzina sasvim pogodnija.Npr 20" tocak ce sa istim prenosom maksirati oko 50-55 i to je sasvim dovoljno, jer ces na 7% spustu ionako brze od toga ici samo usled delovanja gravitacije.
Na drugoj strani moci ces da se penjes uz brdo brzinom od oko 6km/h sto je uglavnom dovoljno za sve drumske uspone ukoliko si u razumnoj fizickoj formi.
Ja bih jos i stavio i 24t najmanji lancanik, pa da mogu i malo sporije, kada je uspon jaci, ili kad je tricikl natovaren.
Tricikl je veoma nezgodno gurati (jer je tamo dole nisko) te je jako zgodno imati toliko nizak prenos da kad svi zivi sidju i guraju, ti i dalje mozes da opusteno okreces uz brdo.
Dakle Speed sa 20" tockom je sasvim taman sto se prenosa tice.Sa standardnim komponentama naravno.Ko zeli nize ili vislje, tu su razne stvarcice kojima to moze da se obezbedi, kao npr Capreo kaseta,Schlumf drive, Dual Drive nabla i tome slicno.
Na pitanje "koji trajk se bajbolje penje" nema tacnog odgovora, jer niko nije sproveo precizno istrazivanje,
i sve je na nivou anegdota i predpostavki, te cu i ja predpostaviti da je Catrike upravno nesto sto naizgled ima vecinu atributa za tako nesto.
Njegov space frame izgleda cvrsto i solidno, cvrsta podpora pod ledjima,pri tome je veoma lagan sveukupno.
Ranije su se vlasnici zalili na "mekan" boom koji ej pod opterecenjem znao da se dosta uvija, ali zadnjih godina se Catrike postarao da ram poboljsa na tom emstu,
te je boom dobio unutrasnje ojacanje, kanalic za podesavanje koji ujedno i sprecava rotiranje, a i ram je dobio ojacanja na krstu prema boom cevi.
Sve u svemu ja ne vidim nijedan ram koji moze da mu pridje u performansama.
Identicna konstrukcija od celika bi dala mozda i bolje rezultate, ali sigurno sa nesto vecom tezinom jer kod celika ipak zidovi cevi moraju imati neku minimalnu debljinu kako bi se izbegao efekat "zguzvane konzerve" (na limenoj alu konzervi mozes da stojis jednom nogom i da ista izdrzi tvoju tezinu!
sve dok malo ne prevagnes u jednu stranu o ista se zguzva pod tobom jer zid limenke nije mogao da izdrzitezinu na toj strani.
Space frame slican tome od kompozita ? Oh da! Verovatno najbolji odnos snaga/tezina, samo veooooma neisplativo za proizvodnju.
Ali u kucnoj varijanti, ko ima vremena mogao bi da pocne sa kopijom Catrike rama od stiropora, pa polako da krene sa obmotavanjem vlakana oko toga
samo ni to ne bi bilo jednostavno zbog mnogo cevi malog preseka, i prilicno teskim zadatkom da se ceo taj kalup od stirpora tokom laminacije odrzi u ravni,
a da pritom mozes da svakoj cevcici pridjes zbog laminacije .. ko pokusa zelim mu puuuuuno srece!
Pozdrav!
Re: gde,kako i koliko
shto se drugaraa sa kompozitnim cevima tiche, vishe me interesuje da li ima vishkova, koji su ispali sa kamiona 
Re: gde,kako i koliko
He,he...ima delova cevi, ima viška
Šalu na stranu baš sam pričaom sa njim i pokazivao mu neke varijante ramova sa net-a, itd. Za klasični bicikl ramovi tipa trougla, kaže da mogu rutinski da se izvedu...a za trajkove na primer, gde je potrebno praviti krivine i savijanja-rekao mi je da se u tom slučaju cevi seckaju pod nekim uglovima pa se kasnije lepe i "vare" ili u drugom slučaju pravi se neki kalup u fazonu ubrizgavanje pene a posle se ona stvrdne i još malo ručno gladi i dorađuje-pa se onda lepi karbon karbon tkaniana u slojevima i to premazuje x puta...
"bem li ga ako znam dalje šta još..eto,pozzz.
Šalu na stranu baš sam pričaom sa njim i pokazivao mu neke varijante ramova sa net-a, itd. Za klasični bicikl ramovi tipa trougla, kaže da mogu rutinski da se izvedu...a za trajkove na primer, gde je potrebno praviti krivine i savijanja-rekao mi je da se u tom slučaju cevi seckaju pod nekim uglovima pa se kasnije lepe i "vare" ili u drugom slučaju pravi se neki kalup u fazonu ubrizgavanje pene a posle se ona stvrdne i još malo ručno gladi i dorađuje-pa se onda lepi karbon karbon tkaniana u slojevima i to premazuje x puta...
"bem li ga ako znam dalje šta još..eto,pozzz.Re: gde,kako i koliko
jos nesto. evo slika jedne "obične" cevi koja nema primesa karbona, većinom je od staklenog pletenja i to mi je baš objašnjavao da imaju fore kako se pletu ove niti i pod kojim uglom se to radi...za klasično "pletenje" pravi se radijalna varijanta a za čvrše ide ugao od 60 + - stepeni...ova cev koju držim je u dužini od 34cm i debljine 1,8mm, a prečnika 3,5cm i merena kućnom kuhinjskom vagom je teška oko 150 grama. Ja vam ne umem opisati kava je to ludačka čvrstoća kod nje...ljudi,verujem da manje više znate, ali stvarno sam oduševljen njenom čvrstinom...u kući kod njega na 100+kg i dužini od 2m je uvijamo i ne možemo da je slomimo a ovu kratku lupam čekićem i jedva kasnije tek krcka...oho,ho 
- Attachments
-
- 20122010(001).jpg
- (93.17 KiB) Downloaded 144 times
Re: gde,kako i koliko
sorry, ne umem da smanjim ove slike
Re: gde,kako i koliko
Pozdrav drugari...evo opet pitanja!?
Igore baš mi je interesantna ova firma Innesenti, zaista prelep dizajn i završna obrada ali ovi trajkovi ipak imaju popriličnu težinu (oko 15,4kg)-kako to obzirom na materijale od kojih su napravljeni
Kako ti izgledaju ove "mašine",
molio bih ovde pojašnjenje-koja je ovo vrsta upravljanja na trajku? Znam iz postova dve generalne vrste, direktna i indirektna,jel-a ovaj način verujem da je neka vrsta indirektnog upravljanja-jel neko vozio od vas ovaj sistem...mane-prednosti,itd, i utisci ako može,evo slika:
Igore baš mi je interesantna ova firma Innesenti, zaista prelep dizajn i završna obrada ali ovi trajkovi ipak imaju popriličnu težinu (oko 15,4kg)-kako to obzirom na materijale od kojih su napravljeni
Kako ti izgledaju ove "mašine",
molio bih ovde pojašnjenje-koja je ovo vrsta upravljanja na trajku? Znam iz postova dve generalne vrste, direktna i indirektna,jel-a ovaj način verujem da je neka vrsta indirektnog upravljanja-jel neko vozio od vas ovaj sistem...mane-prednosti,itd, i utisci ako može,evo slika:
- Attachments
-
- upravljac windcheetah.jpg
- (6.21 KiB) Downloaded 130 times
-
- hypersport1.jpg
- (27.85 KiB) Downloaded 130 times
-
IRalic
- Freebiker
- Posts: 1786
- Joined: 29 Mar 2005, 23:59
- Location: Home is where the bike is :D
- Contact:
Re: gde,kako i koliko
Ja licno nesto nisam zadivljen samim dizajnom. Doduse mora im se priznati par interesantnih novotarijaprofa wrote: baš mi je interesantna ova firma Innesenti, zaista prelep dizajn i završna obrada ali ovi trajkovi ipak imaju popriličnu težinu (oko 15,4kg)-kako to obzirom na materijale od kojih su napravljeni
kao npr. poprecne cevi tog oblika koje ujedno obezbedjuju pasivnu suspenziju.
Kao sto znamo kod trajka sile na ram deluju sasvim drugacije nego na biciklu, i u pravo zbog toga je tricikl od carbona toliko tezak.
Jednostavno treba postignuti odredjenu cvrstinu i jacinu rama, stoga treba puno materijala na odredjenim mestima,
i stoga tezina nije bas na zavidnom nivou, i ispada da je tezi od nekih alu trajkova, a cak i celicnih.
Upravo iz tog razloga prakticno nema serijskog trajka od karbona, jer je to jednostavno previse posla, cena materijala kao i izrade veoma visoka,te se jednostavno ne isplati.
E sad, space frame od kompozita bi mogla biti potpuno drugacija stvar, bar sto se tice tezine.
Indirektno je svako gde upravljac nije direktno povezan za tockom, odnosno kingpinom.profa wrote: molio bih ovde pojašnjenje-koja je ovo vrsta upravljanja na trajku? Znam iz postova dve generalne vrste, direktna i indirektna,jel-a ovaj način verujem da je neka vrsta indirektnog upravljanja-jel neko vozio od vas ovaj sistem...mane-prednosti,itd
Ovaj nacin upravljanja se obicno naziva "joystik". Dakle taj "štap" je preko kardanskog zgloba povezan sa plocom
koja se obrce oko osovine na ramu, a dalje do oba kingpina idu poluge sa lezajevima na krajevima.
U principu slicna izvedba kao i na vecini automobila, s tim sto nemamo nazubljenu letvu, nego direktnu vezu upravljaca i poluga.
Ako se neko seca decijih "kartinga" pogonjenih pedalama, ovo je skoro identican sistem, samo sto je umesto okruglog upravlajca ovde stap koji se obrce,
a kardanski zglob dozvoljava da se stap obrce iz bilo koje pozicije, kao i da se skloni radi lakseg ustajanja.
Licno nikada nisam probao takav sistem upravljanja.Pored pomenutog trajka srece se slican sistem i kod nekih velomobila (GoOne npr.)
Prednosti su poboljsana ukupna aerodinamika, jer ruke drzimo uz telo i nema efakta "padobrana" kao kada ruke drzimo siroko otvorene na upravlajcu ispod sedista,
ili jos sire i vislje na trajku sa direktnim upravljanjem.
Prednost je mogucnost upravljanja iz bilo koje pozicije stapa, te se npr. veoma lako "gura" tako sto se stane ispred trajka,
i isti vuce sa stap(upravljac) a ujedno i upravlja,
sto kod je kod drugih prakticno neizvodljivo, jer je upravljac nisko i daleko.
Zgodno je takodje da je recimo ciklometar odmah tu ipsred ociju, a ne negde daleko ko zna gde.
Glavna mana na koju skrecu paznju oni koji su probali je to da je upravljanje prilicno nervozno, tj veoma sportsko,zbog samog prenosnog odnosa.
Najvise problema imaju oni koji su navikli da mirnije upravlajnje drugih trajkova.
Ali kao i kod svega, posle nekog vremena navikne se covek na sve i stekne osecaj.
Neki i vole takvo veoma "direktno" upravljanje, kao npr bolid F1 u poredjenju sa obicnim automobilom.
Za manu licno smatram i to da kod skretanja i naginjanja u krivinu nema "za sta da se drzi"
i upravo zbog toga na Vindchiti imamo sediste koje bar zadnjicu drzi na trajku.
Nisam nikada probao, pa ne bih previse sudio o manama
Re: gde,kako i koliko
ok-hvala puno na odgovoru...Igore kada smo pre pričali o Catrike,samo da napomenem da postoje zasad još dva mesta u Evropi, pored Francuske gde ih je moguće nabaviti. U nemačkoj grad Rozenhajm, evo link:http://www.radmobil.de/ i na primer Amsterdam,:http://www.ligfietswinkel.nl/
Moj favorit u svakom smislu jeste upravo model koji i ti preferiraš_Catrike speed,tj-ovako nešto:
V.pozz i srečna nova!
Moj favorit u svakom smislu jeste upravo model koji i ti preferiraš_Catrike speed,tj-ovako nešto:
V.pozz i srečna nova!
- Attachments
-
- Catrike_Speed_Streamer.jpg
- (159.45 KiB) Downloaded 107 times
-
MajstorKvaris
- Posts: 10
- Joined: 26 Mar 2015, 17:18
Re: gde,kako i koliko
That`s me!Cetvrto - nemas mnogo para,a hoces da podLEGNES - onda kao ja dizajniras (prekopiras resenja drugih
Pozdrav svima!
Zovem se Sattler Erno, pišem iz Kikinde i voleo bih da napravim zatvoreni trotočkaš. Putujem svaki dan 15+15km na posao, a kada mi je i stariji sin (11 godina) rekao da bi hteo takvog da vozi, odluka je pala.
Imam već neke fix-ideje, ali pre nego što izvalim neku glupost, ili pitam hiljadu puta postavljeno pitanje, prvo ću malo da se "obrazujem" ovde gore.
Iskustvo sa modernom trike-tehnologijom: Uvek sam kupovao/popravljao/vozio 30-50+ godina stare Rog i FBP bajsove od 28", sa kočnicama 1. i 2. generacije (brate, ne da su ti bajsovi leteli, prosto sami idu - a bili su i udobni, ceo dan si mogao da se vozaš). Sve u svemu, ukratko - nula!
Pitanje za stručnjake: recite mi, molim vas, da li negde već imate post o DIY osovinama prenje viljuške kojima se vezuju na ram, te o kingpinima za prednje viljuške, a ako ne, od čega bih mogao da ih napravim?
-
IRalic
- Freebiker
- Posts: 1786
- Joined: 29 Mar 2005, 23:59
- Location: Home is where the bike is :D
- Contact:
Re: gde,kako i koliko
MajstorKvaris wrote: Pitanje za stručnjake: recite mi, molim vas, da li negde već imate post o DIY osovinama prenje viljuške kojima se vezuju na ram, te o kingpinima za prednje viljuške, a ako ne, od čega bih mogao da ih napravim?
Dobro nam dosao!
Celik najjednostavniji za izradu i zavarivanje. Varijante u samogradnji su razne.
Najlakse je od doniranih organa(starih bicikala, na otpadu trazis recimo)
Koristis ceonu cev, kao i vrat vile, i naravno soljice, dakle taj deo standardan - samo zavaris za ostatak rama, tojest poprecne cevi.
Naravno pod ogovarajucim uglom i inklinacijom, zavisno od cinioca elemenata upravljanja (velicina tocka, pozicija tocka u odnosu na osu obrtanja kingpina,etc etc)
Onda vrat vile probusis pod odgovarajucim uglom(da osovina bude vodravna, jer hoces tockove pod 90 stpeeni u odnosu na zamlju)
i ubacis u tu rupu cevcicu koja ce da prihvata osovinu tocka.
Osovina od tvrdog celika, minimum Fi 12mm, za cega moze sluziti u principu najobicniji M12 sraf (ali "u kvalitetu" sto bi rekli trgovci)
Mozes naravno i veci promer, sve zavisi kakve ce biti glave koje ces koristiti na prednjim tockovima.
Obicno vecina standardnih prednjih disk glava mogu biti preradjene na kertridz lezaj(izbiju se soljice, i ako ima potrebe dodatno nastruze na strugu tako da lezaj pase)
I to je to, sto se samog prihvata i toga tice - nikakva velika filozofija.
Malom naukom je celokupna geometrija upravljanja, a to treba sesti i zagrejati stolicu par dana bar, da procitas tekatove, pogledas seme,
da bi shvatio kako sve to funkcnionise, da bi znao kako korektno da sve to uradis, pod kojim uglovima, etc etc.
Malo sam zardjao sto se linkova na tu temu tice, te skakako procesljaj forum i stare diskusije.
Krenuo da kazem pogledaj www.fleettrikes.com gde je bilo gomila fotki i slova kako jednostavno napraviti svasta,
ali na zalost domen nije vise aktivan
Tako da, Google je tvoj prijatelj Takodje odmah u temi pored imas kolegu Freevesko koji je kupio planove za Warrior tirke,
koji je relativno lak za izraditi, a i on sigurno ima puno sad iskustva kada je svoj napravio,
pa uz zavete mozda zeli i ustupiti planove.
To bi ti u velikom olaksalo i skratilo ceo proces.
Sto se samog velomobila tice, najjeftinije i najjednostavnije za kucnu izradu je sasija uobicajenog tadpole tricikla,
na koju ce se pricvrstiti skelet od plasticnih vodovodnih cevi, i zatim preko skeleta obloziti Coroplastom
Kod nas nekako su me svi bledo gledali kad sam im pomenuo sta trazim, i kada su shvatili sta opisujem nudili su mi Lexan
a Lexan je nesto drugo, on je cvrst, a Coroplast je u biti konstrukcijski kao karton, samo sto nije papir, nego tanka savitljiva plastika.
To bi firmopisci i slicni koji izradjuju reklame i natpise firmi/znakove trebalo da koriste kao podlogu na koju zalepe stampanu foliju sa zeljenom grafikom.
Na skelet se veze obicno zip-vezicama, savovi se oblepe selotejpom, i to je to
Oblik sam smisljas, i sve, naravno u granicama koje postavlja skelet i sam materijal koji se savija samu u jednom pravcu - duz kanala.
Za sve na temu lezecih sjajan izvor iskustva i znanja je Bentrideronline forum, a konkretno Homebuilders, Technical Discussion, i Velomobiles su coskovi foruma koji tebe interesuju.
http://www.bentrideronline.com/messageb ... y.php?f=11
U poslednje vreme dosta komunikacije se preselilo i na Facebook, te potrazi tamo recimo https://www.facebook.com/groups/15644592486/?fref=ts
Sve u svemu, da skockas tricikl, treba ti 100-300 eura vrednog materijala i delova,
tvoje vreme i rad su jelte dzabe, a ako mozes dzabe ili "za par piva" da imas i dostupnu radionicu i zavarivanje,
eto za cas trajka, malo tih vodovodnih cevi (jos ako imas nekoga da ti pozajmi onu masinu sto stapa spojeve,ihii..)
savijes, oblozis, i teraj
Princip skeleta se takodje moze primeniti i na platno kakvo, koje se rastegne i utegne preko skeleta,
ima potencijal da bude lakse i svastanesto.
Uglavnom provedes dosta vremena pred ekranom i svasta ces na internetu naci
I tako..
Lezeci pozdrav