Visok pritisak posle duge voznje?

[kilowatt]

Evo danas sam imao sistemacki i rekli su mi da imam vusok pritisak da li to ima veze sa tim sto sam ja prekljuce presao 40km a juce 80km?

[ktm]

Jedini pravi odgovor na tvoje pitanje moze da ti da kardiolog . Gresis ako mislis da ces do odgovora doci bez ozbiljnih analiza. Sigurno je da bi pre nego sto nastavis sa treninzima morao da se konsultujes sa strucnjacima.

[bluealek]

Ovo me je ponukalo na razmišljanje da bih možda i ja mogao da odem do kardiologa, čisto reda radi. Ne sećam se da sam ikad merio pritisak, a ovo testiranje pulsmetra mi je pokrenulo neka pitanja. Malo mi je delovalo zabrinjavajuće to što mi je PROSEČAN puls tokom neke zahtevnije vožnje oko 150, sa pikovima koji su par puta šiknuli u 180, što je neka gornja granica zone 5. Inače na jakom usponu je redovno u rangu 160-170.

Zanimljivo je to uporediti sa merenjima pri planinarskom usponu sad u subotu, gde je puls u proseku bio za nekih 20-30 otkucaja niži, što će reći da je bajking poprilično naporniji za srce (a i ostatak organizma) od planinarenja.

[ktm]

Od pre nekog vremena koristim pulsmetar prilikom treninga ,cisto da bih opteretio organizam onoliko koliko je optimalno .Obicno se trudim da vozim 70-80 procenata od maksimalne dozvoljene bezbedne srcane radnje koja je za moje godine 186 otkucaja. Znaci vozim otprilike sa pulsom izmedju 120-150. Takva voznja je u granicama kvalitetnog aerobnog treninga i trudim se da neidem preko zadatok opterecenja.
Mislim da je sasvim ocekivano da puls pri jakim i dugotrajnim usponima bude blizu ili iznad maksimalnog dozvoljenog. Uglavnom vozimo 30km po ravnom i prosecan puls prilikom treninga mi je od 130-140 otkucaja tako da me necudi tvoj puls na planinskoj turi od 150 sa pikovima do 180.
Veslanje je sport kojim sam se ozbiljno bavo desetak godina , do duse to je bilo jako davno koji je zahtevao neuporedivo veca opterecenja i puls posle trke je bio znacajno iznad 220 otkucaja u minuti. Ali to izlazi iz okvira kvalitetne rekreacije kojom se danas bavim .
U svakom slucaju lekarski pregled je uvek preporucljiv.

[Serb]

Odradi biohemiju i kompletnu krvnu sliku (ovo drugo i nije toliko potrebno ali vishe za sebe). I josh par pitanja, koliko si tezhak i od te tezhnie koliko je procenata salo, koliko si uneo vode posle vozhnje i da li si posle vozhnji imao obroke dosta slane? Sve te stvari mogu dicji pritisak ali najbolje cje biti da ga par dana pratish pa da vidish da li je samo tada bio visok ili nije. Kompletan sistematdski i nije toliko bitan ali ako vecj radish treninge mogao bi odraditi test opterecjenja i videti koliko je stvarno tvoj maksimalni puls i koje su tvoje zone treniranja.

[marin]

Kako vi to merite puls i pritisak?
Ja sam pre par godina kupio neki jeftin pulsmetar i u njega uneo sve što je tražio: godinu rođenja (1960) i težinu (110 kg.), jeste težina je prilična, visok sam 187. U to vreme sam imao problema sa pritiskom, kretao se recimo do 105/155. Kada mi je supruga prebacila da možda ne bi trebao toliko da vozim (prešao 75 km po asvaltu) ja sam izmerio pritisak od 130/80. Imali boljeg argumenta?
Mislim da bi trebalo otići kod kardiologa da uradi test opterećenja i da on odredi zone u kojima bi se trebao kretati puls. ta vaša merenja preko 180 i preko 220 (naročito preko 220) su krajnje zabrinjavajuća.
Možda povremeni pikovi na 180 za nekoga ko je u dobroj formi (kondicija bez masnoća), ali i godine su vrlo važan faktor.
Voleo bih da proćitam i neko stručno mišljenje.
Ima li sredovečnih, poluugojenih, kardiologa koji voze bicikl malo više od gradske vožnje?

[capricorn]

Tema je izuzetna, pogotovu za mene (nas), koje vec opterecuju godine (51). Ocekujem nekog strucnjaka da pokrene jos siru diskusiju.

[aco85]

Vrlo interesantna tema o kojoj mogu dosta toga reci. Prvo bih naglasio da svaka fizicka aktivnost povecava krvni pritisak, i to je sasvim normalno. Nije normalno ako se pritisak ne vrati u normalu. Kada nesto radimo misici se sire i samim tim suzavaju prostor u kome se nalaze vene i arterije, a kako su one elasticne, suzavaju se pod pritiskom misica i pri tom kao protiv mera pritisak se povecava ne bi li omogucio nesmetan protok krvi.
Takodje i puls se povecava pri fizickom naporu, koji naravno nema nikakve povezanosti sa krvnim pritiskom. Kada pocnemo sa radom misici koriste vise kiseonika nego obicno, tako da se u krvi pojavljuje vise ugljen dioksida. Tu uvecanu koncentraciju ugljen dioksida srce kompezuje sa vecim pulsom, odnosno ubrzanim radom, da bi osvezilo krv sa kiseonikom.

Posle toga, sve zavisi koliko crvenih krvnih znaca imate, odnosno koliko brzo ce se kiseonik iz pluca uneti u krvotok. Jos jedna vazna napomena je da se ugljen monoksid veze za oko 210 do 220 puta brze za crvena krvna zrnaca nego kiseonik. Znakovi trovanja ugljen monoksidom su malaksalost, glavobolja, bolovi u misicima, mucnina, povracanje i u najgorim slucajevima koma i smrt. Ugljen monoksid se javlja kod nepotpunog sagorevanja organskih goriva ukljucujuci i tecni propan ( LPG ili TNG), kod pojave vracanja dima iz dimnjaka gde se koriste ogrevna drva ili ugalj.

Ali za nas najopasniji je ugljen monoksid iz automobila, koji blago receno nemaju ni euro 0 standard za izduvne gasove. Iz tog razloga zdravije je provozati se po nekom brdu ili putu nepristupacnom za motorni saobracaj, jednostavno receno po prirodi.

Izvinjavam se sto sam malo skrenuo sa teme ali verujem da ce koristiti svima.

[Dejv]

Mogao bi moderator da ovu temu prebaci u deo "Biologija"

[bluealek]

Nemanja, hvala na sugestiji. Urađeno.

[Serb]

Visok pritisak mozhe biti zbog mnogo stvari (povecjane telesne mase u odnosu na idealnu telesnu masu,stres, masnocje u krvi, zadrzhavanja vode-nedovoljan rad bubrega, preterano slana hrana... ma ima hiljadu stvari). Tachno je da se on se podizhe u toku fizichke aktivnosti ali se kasnije smanjuje. Najbolje je izmeriti TA ujutru jedno sat dva posle ustajanja ili ako idete kod lekara izmerite pritisak tek kada 20min odsedite u chekaonici. Svako bavljenje fizichkom aktivnosti cje vam bar malo poboljshati psiho-fizichke stanje.