Бициклистичке стазе на Златибору

[Nole]

Видео сам да је су по Златибору отворене нове обележене бициклистичке стазе, сада ме интересује где се може набавити карта тих стаза. Мало сам се шуњао по интернету али нисам ништа нашао осим новинских чланака о отварању стаза.

[pedja]

Биће ускоро. Не пуштам ништа док се не заврши, углавном због урока

Када завршимо, по плану, треба да буде штампана туситичка карта и све да буде доступно у дигиталном облику. Руте ће бити убачене и на OpenStreetMaps. Руте на Торнику су тамо већ убачене.

П. С. Не ради се о бициклистичким стазама него о бициклистичким рутама. Далеко смо ми од прављења бициклистичких стаза.

[Nole]

Одлично, има заинтересованих странаца за Златибор па ће карта(е) добро доћи. А оно стаза или рута то је моја непрецизност главно је да се вози.

[bluealek]

Stranci češće traže GPS trekove nego štampane karte (barem se meni obraćaju sa takvim zahtevom), pa bi dobro bilo da se dotične okače i na Staze i Bogaze.

[pedja]

Još malo i karte stižu iz štamparije...

[Nole]

Пошто се ја још држим папирних карата са нестрпљењем чекам излазак из штампе.

[pedja]

E pa evo lepih vesti. Karta je stigla iz štamparije!

Da vam zagolicam maštu, evo slike:



A da vas obradujem: poklanjam određeni (veći) broj karata! Ispratite najavu karte i pogotovo njen kraj gde su uputstva koja vas vode do besplatnog primerka: http://pedja.supurovic.net/karta-biciklistickih-staza-zlatibor-mokra-gora-tara

[barda]

Lep i temeljan projekat!

A da li mogu da se skinu trekovi ili su samo za online upotrebu - gledanje?

[pedja]

Biće i trekovi, dok butu spremljeni. Prviše je posla ok ovoga ne mogu da stignem, a to moram na kraju kad sve ostalo bude sređeno.

[pedja]

Ima još karata. Slobodno se javite na blogu ako želite da dobijete besplatan primerak.

[alazovic]

Stigla mi je karta, odužiću se istom merom ako mi na pp dostaviš svoju adresu

Nego, nešto mi bodu oči ovi GIDovi - koja je njihova svrha? Neki vid jednoznačnog označavanja tačke? Ne znam kako će biti u budućnosti, ali mi to sada ne liči na dobro rešenje. Nisam video diskusiju u vezi toga, pa ne zameri što je ovde počinjem:
Smeta mi što se sastoji od slova i brojki, a tu mi odmah pada na pamet zabuna između "0" i "O".
Sledeće, kud pišemo 8 znakova, možemo da dodamo i još 5-6, pa da to budu prave koordinate koje mogu da se unose u GPS uređaje ako je potrebno.
I još nešto, vidim da si napravio kalkulator - probao sam kako radi staza koju sam delimično vozio s tobom na Zlatiboru, mali semegnjevski krug i primetio da se uneti kodovi razlikuju od ostalih. Kada sam ih iz"kalkulisao" nazad, dobio sam neke tačke u Jadranskom moru. Jesam li to ja nešto grešio ili je greška na štampanoj karti, a iste oznake su i na mapi na webu?

I na kraju - da zaključim: Veliki posao ste odradili, ali očigledno je ovo pravljeno za bicikliste sa ciklomasterom, resetovanom na početku rute. Ukoliko neko poželi da ide u kontra smeru od ucrtanih staza, morao bi da se bavi računanjem, sabiranjem i oduzimanjem. Isto važi za one koji bi kretali iz neke druge tačke, a ne početne.

Za nas sa GPS-ovima ostaje varijanta precrtavanje ruta u Google Earth (Google view tvog sajta umnogome olakšava posao), što je desetak minuta posla, potom export u uređaj i korišćenje na terenu.

Pozdrav,
L.A.

[pedja]

GID je uveden iz potrebe da se svaka tačka jednoznoznačno obeleži na način koji je praktičan za upotrebu, jer koordinate nisu praktične. GID nema osnovnu funkciju da zameni prikaz koordinata već da obezbedi jednoznačno obeležavanje lokacija za druge primene. To što je on vezan za koordinatni sistem i što se iz njega može saznati i koordinata je za njegovu namenu sporedno ali može da bude korisno.

GID se sastoji od 8 znakova a koordinate traže mnogo više znakova. Na putokazima nema toliko prostora da se na svaki mogu staviti koordinate u klasičnoj notaciji. Osim toga GIS ne sadrži ni razmake ni znakove interpunkcije te se kao takav bezbedno može koristiti u skoro svim primenama, uključujući i, na primer, automatsko imenovanje datoteka po tačkama, ili prosleđivanjem GID kao parametra ka sajtu i slično. I najvažnije, GID može da sa putokaza pročita svako, čak i ako se ič ne razume u kartogafiju, koordinate, GPS-ove i slično.

Ipak, najvažnija svrha GID je da se jednoj lokaciji jednom i trajno dodeljuje oznaka koja se neće menjati kasnije ako se na primer na rutu postave neke nove oznake ili objekti između već postojećih (što je problem ako se tačke označavaju rednim brojevima kao što se često sreće).

GID se upisuje na same putokaze na terenu a na pojedinim lokacijama koje služe kao orijentiri se postavljaju i table koje sadrže i QR kod. GID se stavlja na karte ali se može koristiti i u opisima ili instrukcijama.

Mi smo imali problem, koji siguran sam, ima svako ko se bavi ovim poslom: ne možemo unapred da označimo sve objekte na karti jer ih ne znamo. Mnogi objekti se dodaju kasnije, pa je ovo bio način da se rešimo problema sa njihovim označavanjem. Ma koliko novih objekata da se doda na kartu (i pogotovo na rutu), to neće uopšte uticati na oznake postojećih.

Da nismo to primenili ja bih izgubio pamet zbog stalnog menjanja rednih brojeva (i međusobnih logičkih veza između objekata), jer je u postupku pripreme ruta bilo sigurno na stotine izmena koje su remetile redosled objekata.

Na sve to, postoji i potreba da se sastavljaju podaci koje pripremaju razliciti ljudi. Bilo nam je neprihvatljivo da moramo da uvedemo neki sistem koordinacije postupku označavnja ne samo lokacija nego čak i ruta. Zato smo označavanje vezali geografski i tiem rešili problem. Ako ja mapiram određeni prostor i dodeljujem oznake tačkama na tom prostoru, zbog jednoznačnosti na geografskom nivou, ja sam siguran da niko nigde drugde ne može koristiti iste oznake. Dakle, nema potrebe za koordinacijom u označavanju i moguće je sastaviti podatke sa različitih prostora jer ne postoji mogućnost da se oznake preklapaju.

Mi u celoj dokumentaciji za rute koristimo te oznake jer nam je tako mnogo lakše da povezujemo podatke, a uveren sam da će se pokazati njihova praktičnost i na terenu. Tih 8 znakova je sasvim dovoljno da se odredi lokacija, lako se koriste i imaju primenu koja uopšte ne mora biti u vezi sa geografskim pojmovima. A veruj, itekako se pokazalo korisno, naročito u komunkaciji sa ljudima koji su geografski nepismeni. GID nam je pojednostavio i nenormalno ubrzao prikupljanje podataka od ljudi sa terena koji ne znaju GPS ni da ukljuce, da je samo to neprocenjiva korist.


Problem sa 0 i O se rešava tako što se 0 na oznakama uvek piše precrtano. Nije baš srećno rešenje ali ne smatram to kritičnim problemom.

...
Na rutama koje su prve označavane korišćen je šestocifreni kod, međutim, kasnije se pokazalo da sa šest cifara ne može da se pokrije potreban prostor pa smo uveli osmocifreni kod. To je razlog zašto ti te oznake "ne rade" u kalkulatoru.

Kako su te šestocifrene oznake već upotrebljene na putokaziam na terenu, nije bilo moguće da ih menjamo, pa su na tim stazama ostale. Međutim, te oznake su sasvim validne što se tiče online verzije karte. Njihovo očitavanja na terenu i prikazivanje na online karti radi korektno. Mislim da se na karti ispravno prikazuje i koordinata tačke.

Osmocifreni kod je dovoljan da se jednoznačno obeleže sve tačke na celoj teritoriji Srbije i nešto šire (Mislim da bez problema ulazi i cela Crna Gora zajedno sa Srbijom) sa nivoom tačnosti od oko jednog metra, što je za ove primene više nego dovoljno.

Dodatno, ne mora se koristiti ceo kod, može se skratiti na šest, četiri ili dve cifre, zavisno od površine karte na kojoj se kodovi koriste (ali se takvi kodovi mogu koristiti samo na toj karti, a da bi se korsitili univerzalno, mora im se dodavati fiksni prefiks koji ih dopunjava do osam cifara). Na primer, ako se tvoja karta cela nalazi u kvadrantu AF, svaki GID na toj karti će imati prve dve cifre AF. Ti na karti možeš da koristiš šestocifrene oznake (bez dve prve cifre iz GID) i te oznake če savršeno funkcionisati na toj karti ali ako hoćeš da preneseš oznake na neku drugu kartu onda ćeš im dodati prefiks AF da bi bile univerzalne.

GID u stvari pored osam cifara sadrži i prefiks oblasti u kojoj se primenjuje. Na kalkulatoru si verovatno primetio da stoji napomena da je origin = RS. To naznačava da GID koristi koordinatni sistem za Srbiju. Za neku drugu površinu se može koristiti neki drugi origin pa se isti način označavanja može primeniti na celoj planeti. Za našu primenu, nije bilo potrebe da prikazujemo i origin, jer je on za sve tačke isti.



...
Na terenu putokazi sadrže oznake (i rastojanja) u oba smera tako da na terenu nema problema. Nisam se setio da bi valjalo da se i u listi orijentira na ruti takođe prikažu rastojanja unazad, za one koji se kreću obrnutim smerom. Za svaku rutu je u stvari urađen proračun rastojanja između svaka dva orijentira ali nisu korišćeni svi ti podaci. Imaću to u vidu za ubuduće.

Doduše, na onlajn mapi će svi ti podaci biti dostupni, najpre tako što će trek svake rute moći da se preuzme sa svim orijentirima, a i tako što će za svaku rutu biti prikazani svi podaci pa će moći i kao takvi da se koriste. Trenutno ne mogu time da se pozabavim jer još imamo dosa ruta da obradimo i pripremimo za označavanje na terenu a to je prioritet zbog rokova. Onlajn mapa će morati da sačeka da se završe "zemljani radovi". U stvari sve te podatke već imam i mogu lako da ih prikažem - problem je što moram da smislim korisnički interfejs, a pogotovo korisnički interfejs za mobilne uređaje.

Pored svega toga, rute i orijentiri će biti preneti i na OpenStreetMaps (opet, kad stignem) pa će i tako biti lako dostupni.

[alazovic]

Prebacio temu u GPS i kartografija...

Moj prethodni post je pisan više u želji da se razvije diskusija o ovom tvojem inovativnom pristupu obeležavanja, nego da nešto kritikujem. Ali opet, itekako sam zadovoljan odgovorima. U vezi "pogrešnih" kodova - nekako sam pretpostavljao da je baš to u pitanju, pa kad se nešto odštampa - ne isplati se menjati.

Lep posao je odrađen, jedino što mislim da je, ovakav kakav je, osuđen na ostajanje u lokalnim okvirima, ne verujem da će taj tvoj način obeležavanja šire da se primi. Nedostatak papirne mape je taj što nema kartografsku podlogu, ali je verovatno to bilo preskupo za implementaciju.

Mada, ako turističke organizacije obuhvaćenih krajeva budu našle način da promovišu obeležene staze, tj. ako biciklisti buud koristili predložene rute, vaš trud neće biti uzaludan

L.A.

[bluealek]

Pored svega toga, rute i orijentiri će biti preneti i na OpenStreetMaps (opet, kad stignem) pa će i tako biti lako dostupni.

Još uvek smatram da bi ih trebalo postaviti i kao trekove na Staze i Bogaze. Kada će OSM na našim prostorima zaista zaživeti, odnosno kada će pokrivenost detaljima biti dovoljna da OSM može da zameni tradicionalne metode GPS orijentacije kombinovanjem rasterskih mapa i trekova vrlo je neizvesno. U međuvremenu mislim da bi ti trekovi korisnicima Staza i Bogaza (kojih na osnovu statistike posete svakim danom ima sve više) bili više nego korisni.

[pedja]

Prebacio temu u GPS i kartografija...

Moj prethodni post je pisan više u želji da se razvije diskusija o ovom tvojem inovativnom pristupu obeležavanja, nego da nešto kritikujem. Ali opet, itekako sam zadovoljan odgovorima. U vezi "pogrešnih" kodova - nekako sam pretpostavljao da je baš to u pitanju, pa kad se nešto odštampa - ne isplati se menjati.

Lep posao je odrađen, jedino što mislim da je, ovakav kakav je, osuđen na ostajanje u lokalnim okvirima, ne verujem da će taj tvoj način obeležavanja šire da se primi. Nedostatak papirne mape je taj što nema kartografsku podlogu, ali je verovatno to bilo preskupo za implementaciju.

Mada, ako turističke organizacije obuhvaćenih krajeva budu našle način da promovišu obeležene staze, tj. ako biciklisti budu koristili predložene rute, vaš trud neće biti uzaludan

L.A.

nisam ni mislio da kritikuješ nego da si se zainteresovao pa sam pokušao da malo podrobnije objasnime celu stvar, jer ideja i jeste da se ovaj princip počne koristiti i šire. Već su nas kontaktiurale turističkih organizacije van Zapadne Srbije zaintereosovani da primene isti postupak kod sebe, a i iz ministarstva su se zainteresovali i možda se desi da ovo bude i na neki način ozvaničeno.

Pored svega toga, rute i orijentiri će biti preneti i na OpenStreetMaps (opet, kad stignem) pa će i tako biti lako dostupni.

Još uvek smatram da bi ih trebalo postaviti i kao trekove na Staze i Bogaze. Kada će OSM na našim prostorima zaista zaživeti, odnosno kada će pokrivenost detaljima biti dovoljna da OSM može da zameni tradicionalne metode GPS orijentacije kombinovanjem rasterskih mapa i trekova vrlo je neizvesno.

Još uvek nisam spremio podatke da ih objavljujem na taj način, a ijoš uvek na svim rutama ima dosta izmena. Ovo na www.mapa.iz.rs je samo postavljeno privremeno da bi se ispoštovali linkovi koji su štampani na karti.

OSM je značajno napredovao u poslednjih godinu dana, a pokrivenost podacima u Srbiji je sada već prilično dobra. Pored toga OSM je organizovan tako da je to veoma upotrebljivo i sa stanovišta unosa podataka i sa stanovišta njihove upotrebe. Verujem da je OSM odličan metod da se objavljuju podaci. Najpre, omogućava da se ucrtaju korektne mape, i to ne samo rute nego i sve oko ruta, tako da postaje idealan kao podloga - mnogo bolja od Google mape.