Samo da vas podsetim, ideja je bila da krenemo (natanane, u fribajkerskom stilu, naravno) duz jednog planinskog regiona Srbije pa da na taj nacin i sebe i druge upoznamo sa velikim potencijalom kojim Srbija raspolaze za planinski biciklizam. I to sve po mogucnosti po neasfaltiranim stazama (sto nije bilo u potpunosti izvodljivo, naravno)
Prvobitna ideja je bila da krenemo cak od Jastrepca (od cega smo kasnije odustali), pa da zavrsimo na Divcibarama, ili Medvedniku.
Necu ulaziti ovde u duge opise - vec sam se iscrpeo sa engleskom verzijom, na mom blogu, koju sigurno vecinom mozete da citate bez problema. Ako ne, tu je i galerijakoja je, kao sto je svojstveno slikama, sasvim u stanju da docara ceo put sve i da ne mozes da pratis kratke opise ispod svake.
Opsti utisci
Samo cu izdvojiti nekoliko utisaka:
1) Naravno, put, t.j. Srbija sama i njene planine, sasvim su ispunili nasa ocekivanja, kako po pitanju lepote, kako po pitanju njihovih mogucnosti za slobodno biciklovanje.
2) Sale je bio u pravu kada je upozorio na prisustvo snega na visinama iznad 1500m, i sneg je upravo osujetio neke delove nase planirane trase. Ostaje jedan deo koji ce me kopkati, a to je potez od Jankovog kamena pa sve do Spomenika majoru Ilića, odnosno Javora, kojeg smo morali da se odreknemo i uputimo se preko Sjenice prema planu B. Koliko je ta trasa izvodljiva, to cemo morati neki drugi put da saznamo.
3) Velika kolicina asfalta tu gde smo se nadali planinskim putevima - "stare mape" su zaista pokazale svoju vremesnost, mada je nekada i bio dobrodosao taj "odmor". Nesto mi se cini da ce postati sve teze "izbegavati asfalt" ubuduce
4) Dolina Mocionice/Ravne Gore koja se proteze od Mucnja do sela Mocionice - mozda ima neki bolji naziv, ali nisam ga nasao. Zaista jedna prelepa dolina, zelena, netaknuta, idilicna. Prava "turisticka", danas-sutra. Utisak delimicno pokvarila uzasna destrukcija posle Mocionice nazvanom "putem" kojim, izgleda, neki gospodin iz Cacka misli da ozivi ovaj kraj, a da pri tom ne pokloni bas nikakav obzir prema njegovoj prirodnoj lepoti...
5) Prelaz sa podnožja Zlatibora preko Semegnjeva-Osojine do Mokre Gore. Jedna fantastična divljina, i prilika za jednu zanimljivu "digresiju" koja nam nije puno donela, "osim" fantastičnih pogleda na ovaj predeo.
6) veoma blatnjav "nov" put od Mokre Gore prema Tari - izgleda da se spremaju da stari puteljak delom asfaltiraju, ali su ga u međuvremenu pretvorili u mocvaru...
7) ...i još puno toga..!
Dobar deo puteva koje smo prešli jesu već istraženi, ali bilo je nešto u tome da ih sve spojimo, a i da isprobamo poneku svoju "varijantu". Ostaju neki delovi neistraženi za neku drugu turu koja bi se fokusirala na konkretnije krajeve, a ovaj potez od Spomenika Majoru Iliću pa sve do Gostilja preporucujem kao verovatno najlepsi (nepoznat) deo ove ture.
Na blogu mozete naci GPS fajlove (dacu i PLTove onome koji ih hoce), gde mozete i uporediti planiranu trasu sa onom stvarnom koju je GPS zabelezio!
Ovde moram da prekinem. Jedan zaista fantastican utisak je ostao posle ove avanture, kao i zelja za novom voznjom (samo da prodje upala!). Predlozi, neko?
markowe