Midzor u novembru ... ali do pola

Kraći i duži izveštaji i putopisi sa vaših putovanja po divljini, bilo planinarskih, bajkerskih ili nekako drugačije koncipiranih

Moderator: Moderatori

Midzor u novembru ... ali do pola

Postod dzindzin16 » 17 Nov 2015, 17:18

Kao sto rekoh,posto niko iz mog mesta od poznanika nije bio raspolozen za put do Midzora,ja sedoh u auto rano ujutru 14.11 i nesto pre 9h dodjoh do planinarskog doma na Babinom zubu.Svratio sam da popijem kaficu i da se raspitam da li je nekog coveka skoro u okolini pojeo medved ili vukovi.Domacini i par gostiju se nasmejase uz ohrabrenje--samo ti cepaj,prelepo je gore.Ok.Kacim nozetinu za pojas,petarde topovnjace u jedan dzep,nesto drugo u drugi dzep,ranac sa 5kg razne opreme na rame,stap od dva metra(jedna strana metalno koplje,druga sekirica)i ajd polako.NIgde nikog oko doma, samo dva automobila.Dan vetrovit,nebo bistro,ma lepota.Idem ka stazama i naravno misli krecu da me more.Sta ako sam ja bas taj maler da naletim na vukove.Skrenem do onog restorana na stazi i tu zasednem,buljeci u taj Midzor,opijen celim predelom kao i pri svakoj poseti.Uvek kada se vracam zaricem se da ce uspon biti narednog puta obavezno ali corak.E sada je to to ili ipak nije.Da da,nije mi svejedno i to se definitivno sam sa sobom slazem i uzimam dvogled,detaljno pretrazujuci padine u potrazi za .... pa valjda za necim sto moze ugroziti coveka.Pusim cigarete,divim se pogledu ali ne krecem.Vise od sat vremena se razmisljam i dalekozorom uocavam ljudske prilike na vrhu Midzora.Kad li su krenuli,kad su dosli,ma bugari su to mozda iz njihovog pravca.U visinama ima i konja.

https://www.youtube.com/watch?v=csARM7e31ds

10 i 30.Vetar pojacava.Nebo i dalje kristalno cisto.Ne idem sam definitivno.Ma naici ce neko,sta cekaju.Zar po ovakvom danu u subotu da propuste uspon,mozda i poslednji po lepom vremenu za ovu godinu.Dok sam se okretao tako levo desno,ugledah 4 osobe kako vec izmicu na gore kod poslednje linije cetinara.Uhhhhh pa kako mi promakose.Brzo za njima.30m i dah okracao.Cigarete a i prehlada u startu cine svoje.Jurim korakom koliko mogu ali nakon pola kilometra uvidjam da sa ovakvim tempom ja ovde na ovim padinama uskoro ostavljam svoje kosti.Odmor minut dva,pa opet juris,pa odmor pa juris ali one momke ne sustizem,cak sta vise,odose jos dalje.Uspon sve jaci,meni vec nije dobro,vetar me razbi i preko kacketa vezujem kapuljacu.Predeli neopisivo lepi.Gusim se u toj trci ali govorim sam sebi,zar je moguce da si ovoliko cekao da ovu lepotu gledas iz ove perspektive.Fantazija i osecaj neke nadmoci i blazenosti.Zarkova cuka,vetar raznosi,pogled ... .One momke necu stici definitivno,nebo se malo sarka oblacicima.Fotografije i neki mali video za uspomenu.

https://www.youtube.com/watch?v=1fcCpcUQO5M

https://www.youtube.com/watch?v=EIWn__t8eEc

Dolazim do polovine puta sa markacijom i oznakama.Oni momci su 2km ispred mene.1h i 5min mi je trebalo dovde.Midzor krece da se muti i ja tu odlucujem da ovog puta dalje ne idem.Noge klecaju samo tako,necu da preterujem ipak.Vremenski uslovi se pogorsavaju i sa severa se navlace oblaci.Uzivam jos malo i lagano krecem na dole prezadovoljan.Za ovakve i slicne stvari vredi ziveti,a kako li je tek skroz gore.Neki drugi put.

i da ... ne videh ni vukove ni medvede ...... pozdrav
dzindzin16
 
Postovi: 36
Pridružio se: 24 Maj 2013, 16:45
Lokacija: Cicevac

Povratak na Turoteka

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 7 gostiju

cron