Бициклистичка авантура планинским врховима 22-26мај

Kraći i duži izveštaji i putopisi sa vaših putovanja po divljini, bilo planinarskih, bajkerskih ili nekako drugačije koncipiranih

Moderator: Moderatori

Post Reply
Шипка
Posts: 60
Joined: 02 May 2012, 21:46
Location: Краљево

Бициклистичка авантура планинским врховима 22-26мај

Post by Шипка »

Ево напокон да напишем коју реч о овој мојој тури коју сам успешно окончао.Нисам баш обишао све што сам испланирао,али то је остало за неки други пут.
22.мај Кренуо сам из Пожеге као по плану,а у Ариљу ме је сачекао Никола Котлајић који ми је правио друштво овај дан.Прво смо обишли манастир Клисура,а затим преко села Прилике стигли у село Катићи одакле смо макадамским путем уз 9км успона освојили највиши врх Мучња-Бандера тј Јеринин град на 1534м.Он се после вратио за Ариље а ја сам пут наставио ка селу Кушићи опет неким макадамским путевима и изашао сам на асфалт 3км после села и наставио сам ка Јавору где ме је и ухватио мрак.Пошто нисам успео никако да поставим шатор,замолио сам неке људе да ми упере фарове од аута како бих боље видео да поставим шатор.Међутим они су ми рекли да на Јавору сигурно нећу спавати у шатору-или да идем са планине или да спавам код неког од њих тако да нисам имао неког великог избора и за то вече сам имао непланирано преноћиште.Иначе овај дан сам прешао 93км...
23.мај Колико је добро имати преноћиште,толико и није јер овај дан сам кренуо у 9 сати иако ми је план био да кренем у 6,али морао сам тако како бих колико толико испоштовао домаћине који су ме максимално угостили.Одатле сам наставио путем који води ка Сјеници и на неких 5-6км одатле на превоју код споменика је скретање ка највишем врху Јавора-Василином врху-1519м који сам без неких великих потешкоћа освојио.Иначе овај врх ми је био и најлакши од свих за освајање.Истим путем сам се вратио до споменика и онда наставио ка Сјеници и на неких 2-3км пре Сјенице скренуо сам ка резервату природе Увац...Ишао сам изнад меандара Увца прво широким макадамским путем а затим од кампа такорећи козјом стазом где се уз малу непажњу може завршити у кањону...Мало сам возио,мало гурао и овај део од неких 7-8км до видиковца и врха Молитва ми је убедљиво био најтежи на целом путу али и истовремено најлепши с обзиром да сам наилазио на невероватне пејзаже....После Молитве сам преко села Муховићи и још неких села стигао до Кладнице а од Кладнице такође изузетно тешким успоном и лошим макадамом стигао до Буковика одакле сам без неких већих проблема стигао до бране Увачког језера а затим и Нове вароши где сам преспавао код једног пријатеља. Овај дан 75км...
24.мај И опет стара прича,мој домаћин ми неда да идем пре 12 сати,и одлазимо на Златарско језеро да обиђемо,међутим тај дан свратисмо на неколико места,он мало више попи и остадосмо до 22 сата увече.Једино што искористи па лепо обиђох језеро на чамцу...И тако овај дан ми пропаде што се тиче вожње...
25.мај И овај дан непланирано опет захваљујући домаћинима сам кренуо у 10 сати...Због претходно изгубљеног дана Јадовник сам одмах отписао и оставио сам га за неку другу прилику.Од Нове Вароши сам изашао на превој Златара одакле сам скренуо на пут који води ка Милешеви.Ту сам срео два момка из Нове Вароши на бициклама,један од њих је наш познати рукометаш који је дошао на одмор,и наговорио сам их некако да ми праве друштво до Голог брда-највишег врха Златара који смо без неких већих проблема освојили уз неких 7км успона.Они су се после вратили за Нову Варош а ја сам се спустио ка Милешеви.Од Милешеве сам сам преко Пријепоља,Бистрице и Прибојске бање стигао до Кокиног брода...Овај дан 94км
26 мај Овај дан сам кренуо у 6 сати с обзиром да сам спавао у шатору...Од Кокиног брода сам наставио путем који води ка Златибору и код Борове главе сам скренуо десно одакле сам наставио изузетно лошим путем ка највишем врху Муртенице-Бријач(1480м),успут сам срео једно војно возило и једног нашег силног војника који је био ратнички настројен-откуд мени за право да идем на Бријач и ко ми је уопште рекао за тај врх и да ту дођем.Безобразније створење у животу нисам срео.И био је толико упоран да ме врати назад да је то невероватно али сам наставио даље и тек кад сам наишао на рампу на неколико километара одатле, непосредно испод врха, вратио сам се назад и онда сам се 10-ак километара спуштао до села Љубиш...Од Љубиша сам наставио путем ка Водицама и скренуо сам десно ка Чиготи до које је водио асфалтни пут,али ни ту до самог врха нисам могао јер је и ту нека војна база као и на Муртеници,али сам врх заобишао и још неких 2км наставио макадамским путем који се завршава у близини врха Главица...Е одатле су настали проблеми,ем није више било пута,ем је почело да грми и сева на све стране...Врх Главица сам некако освојио,планиским венцима нисам смео да наставим даље због грмљавине и онда сам се спустио са Главице кањоном неког потока,па после неком ливадом,па камењаром па неким ужасним макадамским путем некако изашао на асфалт пар километара пре градића Златибор....Овај пут ни сам не знам од тачно колико километара ни најгорем непријатењу не би пожелео.На Златибору сам мало одморио,на Торник ми се није ишло због кише која је мало по мало почињала тако да сам одлучио да и Торник као и Мокру гору оставим за неко лепше време....Гледао сам само што пре да се спустим ка Ужицу и Пожеги...И тако ти ја омашим скретање за Ужице и ни крив ни дужан се по киши нађем на Мокрој гори.Кад сам видео оног Ћиру умало се нисам онесвестио...И онда ајде опет назад до скретања где сам омашио,па Ужице и Пожега....Овај дан 148км...
Све у свему 7 врхова и 410км за 5 дана,упознао много нових и добрих људи,дивио се лепотама наше прелепе Србије а ево и слика које ће много боље дочарати и показати оно што сам видео и доживео
https://plus.google....133100882940273
Post Reply