Manastiri, pećine, vodopadi i još ponešto

Kraći i duži izveštaji i putopisi sa vaših putovanja po divljini, bilo planinarskih, bajkerskih ili nekako drugačije koncipiranih

Moderator: Moderatori

Manastiri, pećine, vodopadi i još ponešto

Postod zare81 » 09 Maj 2011, 19:34

Sreda, 04. maj. Na glavnoj železničkoj stanici u Beogradu dvojica biciklista u zimskoj opremi ubacuju bajkove u voz i kreću ka Jagodini. U Jagodini – zima. Hladno, oblačno, vetar duva. Krećemo sa vožnjom oko 11:30 h.
Preko Ribara ka Despotovcu malo saobraćaja, valovito, zeleno i hladno. Zapričasmo se i zanesmo i tako ne primetismo da smo promašili skretanje. Tu se srećemo sa pojavom koja će se ponavljati tokom celog putešestvija i koja će predstavljati nepresušan izvor smeha – prilikom pitanja meštana za pravac odgovor je uvek bio samo pravo. Dođosmo nekako do Despotovca i nakon egzibicija sa bankomatom smo se zaputili ka prvoj bitnoj odrednici – manastiru Manasija. U brdu blizu samog Despotovcam, opasan debelim zidinama (najbolje očuvanim bedemima od svih manastira koje smo na ovoj turi obišli), nalazi se dragulj Moravske škole. Manastir je zadužbina Despota Stefana Lazarevića, sa ostacima prepisivačke Resavske škole (prvi dokaz masovnije pismenosti u Srba).
Od Manasije nastavljamo put ka sledećoj odrednici, hidrokompleksu Lisine. Na izlazu iz Despotovca nalazi se muzej sa maketama manastira koji smo takođe obišli. Put ka Lisinama nas vodi kroz brda, putevima na kojima nema mnogo saobraćaja, a kroz divne predele. Na Lisinama, smeštenim ispod Beljanice, čiji su se vrhovi nadvili nad nama zavijeni oblacima, smo obišli vrelo i vodopad Veliki Buk.
Od Lisina smo nastavili ka Resavskoj pećini. Pred samom pećinom smo se mimoišli sa autobusom koji je vozio turiste i zaposlene u Despotovac. Naime, došli smo nešto iza 17 h, a pećina je otvorena za posete do 17 h. Počinje da rominja kišica. Okrećemo se i krećemo put Resavice i vodopada Prskalo. Tu se ponavlja priča sa: samo pravo!
U Resavici se kiša značajno pojačava i mi odlučujemo da zbog kiše i niske temperature umesto kampovanja ranije završimo vožnju i noćimo u hotelu u Resavici (1500 RSD sa doručkom).
Bilans prvog dana: http://www.mapmyride.com/routes/view/33 ... ive_done=1

Sutradan, nakon noći dobrog sna i solidnog doručka smo spremni da krenemo tačno u 08 h. Međutim, tu ja primećujem da mi je pukla žica na zadnjem točku i krećem da majstorišem. Boycie mi pomaže i otkrivamo još jednu žicu koja je riknula. Nažalost, nismo mogli da skinemo kasetu, a bez toga nismo znali kako da ubacimo nove žice. Zovem Profu: upomoć! Jel’ može nekako? Ne mož’ nikako. Evo ti broj tipa u Jagodini, pa mu se javi. Hvala, zdravo. Put nas vodi u brda, na makadam i ja kažem: voziću polako, na rukama preko rupa i mi krećemo ka Prskalu oko 08:45 h.
Kiša koja je padala prethodne noći je napravila pravu kaljugu i mi se polako, ali sigurno penjemo uz zamućeni potok kroz prelepu klisuru. Nailazimo na drvoseče – kuda, pitamo mi, samo pravo, odgovaraju oni. Uviralo, ćumurane, stene, zelenilo, i dvojica biciklista, meni puca još jedna žica. Dolazimo do vodopada Prskalo, koji smo uključili u rutu na Rajkov predlog (hvala Rale, vredelo je klackati se i ukaljati). Reči su suvišne.
Odatle nas put vodi dalje uzbrdo do raskrsnice za Valkaluke i Troglan Baru, mi idemo na Troglan Baru, očekujući (ničim izazvani) da posle par km naiđemo na asfalt. Tu dolazi do male zabune, ali bez većih zadržavanja nastavljamo ka Pasuljanskim livadama. U daljini čujemo pucnjavu kojoj se polako primičemo. Nakon 37 km blatnjavog off-roada, a nadomak asfalta – blokada na putu. Vojna vežba, morate okolo! Skroz nazad?! Ne, možete i ovuda, dosta je kraće. Put očajan, blatnjav od kiše. Uzbrdo, još i nekako, nizbrdo, kanali koje su ostavili traktori predstavljaju pravu opasnost na strmom spustu. Točkovi plešu, posebno zadnji. Izbijamo natrag na put kojim smo se popeli do Prskala. Umesto da smo već u Ravanici sa druge strane brda, mi smo u Resavici, blatnjavi, gladni i promrzli. Izbija sunce da nas ohrabri i ugreje na usponu (kao da mi nemamo grejanje na usponu). Od Pasuljanskih Livada ide spust skroz do Ravanice i na višoj temperaturi, konačno nije hladno nizbrdo. Došli smo u Ravanicu taman na popodnevno služenje i videli mošti Svetog Kneza Lazara. Ravanica, kao i ostali manastiri Moravske škole je živopisna i šarena. Nažalost, kao i većina drugih manastira i u Ravaničkoj crkvi su freske jako oštećenje, što zbog vandalizma, što zbog uticaja vremenskih neprilika (crkva je dugo bila bez krova) i zuba vremena. Čujem se sa Vojkanom iz Jagodine, čiji mi je broj Profa dao, a sa kojim sam se igrom slučaja već ranije čuo. Čovek je u putu i ne može da odradi popravku, ali me upućuje na kolegu koji može.
Krećemo ka Jagodini. Forsiramo tempo, kako bismo stigli da odradimo popravku i podignemo kamp pre mraka. U Jagodini pitamo kolegu biciklistu za servis na koji nas je Vojkan uputio, ali nas on odvede pravo kod Vojkana. Ja ga zovem opet, a on kaže: završio sam ranije i stižem za 10 minuta. Domaćica skuvala kafu, a mi seli da odmorimo. Vojkan došao, popravio, dinara nije uzeo (kaže nije hrišćanski), u kola nas potrpao i odvezao do iznad manastira Jošanica, gde smo podigli kamp. Mesto divno, livada pored reke, pokošena trava (bili izletnici za 1. maj). Smrzli smo se dok smo dizali kamp, ali po uvlačenju u vreće – toplo! Ptice su cvrkutale celu noć, a mi odspavali nekih 4-5 sati nemirnog sna.
Bilans drugog dana: http://www.mapmyride.com/routes/view/33703296

Trećeg dana puta, svraćamo nešto pre 07 h do manastira Jošanica, a kapija zaključana. Nemajući druge, spuštamo se ka Jagodini i kidamo burek u pekari. U jagodini zaključujemo, na sonovu promrzlih prstiju na stopalima da smo mogli da navučemo kamašne. Sunce sija, temperatura brzo raste i mi se raskomoćujemo prolazeći kroz Sekurič, Belušić, Oparić, Prevešt. Čitav taj Levač je jako lep sa valovitim voćnjacima i vinogradima, kao i mnoštvom potoka i rečica. Od Prevešta izbijamo na Kalenić. Od Kalenića se vraćamo ka Preveštu i dobijamo instrukcije: samo pravo! Sledi uspon po sada već jakom suncu po solidnom makadamu i nakon 7 km vožnje što kroz šumu (sjajno), što pored sela gde je smeštena radnja popularne serije sa RTS-a, izbijamo na asfalt odakle sledi spust ka Ljubostinji. Ljubostinja ima divno uređenu portu i nakon obilaska manastirskog kompleksa, pravimo piknik na travi. Sušimo šatore na suncu, klopamo, uživamo. Od Ljubostinje se spuštamo u dolinu Z. Morave i uz severnu obalu iste se krećemo ka Kraljevu. Nadomak Kraljeva – perionica. Prilika da se skinu naslage blata koje vučemo na bajkovima i opremi od prethodnog dana. Smanjujemo tempo, muvamo se po Kraljevu, banka, klopa, menjačnica, opet klopa...
Od Kraljeva do Žiče. Pred njom, ogromni hrastovi lužnjaci, pod zaštitom države. Žiča, crvena, rušena, paljena, bombardovana, trešena...i dalje prelepa. Od Žiče nastavljamo do Mataruške Banje. Tokom celog dana proveravamo vremensku prognozu. Stvari ne izgledaju dobro za nedelju. Kiša najavljena za Pešter i maksimalna temperatura oko 5 stepeni. Odlučujemo se da noćimo u smeštaju u Banji, kako bismo se ljudski okupali i dobro odmorili za sledeći dan, jer u nedelju verovatno ništa od vožnje, a treba onda obići više u subotu.
Bilans trećeg dana: http://www.mapmyride.com/routes/view/33703932

U subotu ujutro krećemo baš rano (6 h) ka Studenici. Jutro jako hladno, vetar nas bije u glavu, klisura Ibra prelepa, ali u senci. Nama treba sunce. Pod tvrđavom Maglič, nailazimo na odmorište, u zavetrini, a na suncu. Hleba i paštete, malo se ugrejali, pa dalje. Klisurom Ibra stižemo u Ušće, gde pada skidanje zimske opreme, a na usponu ka Studenici konačno kratki rukavi i gaće. Četinarska šuma, rezervat biosfere Golija-Studenica, i manastir ušuškan izmežu planina. Studenica-Raška škola, beli mermer, izgleda kao monolit. Jednostavna, sa manjim brojem kupola, jednobojna, a impozantna.
Natrag do Ušća, klopa, pa produžavamo ka Raškoj. Poslednja provera prognoze kaže da nema ništa od vožnje u nedelju, te pičimo tempo kako bi obišli Đurđeve Stupove i Sopoćane pre mraka. Vetar nas i dalje bije u glavu, ali mi ne marimo, jer nas sunce greje i daje nam snagu. Prelazimo Ibar kako bismo obišli Pavlicu. Pavlica (nova), bela, na brdu, blješti na suncu. Nastavljamo dalje i posle par minuta, na vrhu brega Stara Pavlica-dobrim delom razrušena, a pod opsadom svatova, te uz par fotki produžavamo dalje. Pred Raškom odmor, pa dalje za Pazar. Pred Pazarom kamioni, u njemu gužva, saobraćaj. Bežimo na brdo da obiđemo Petrovu crkvu – mesto gde su održavani državni sabori u Nemanjićkoj Srbiji. Petrova crkva, mala, a lepa. Okružena spomenicima sa natpisima na glagoljici, pa i na staroslovenskom. Nažalost, zaključana. Krećemo put Đurđevih Stupova. Upozoravam Boycija da je uspon jak, a ni sam ne slutim koliko. Sunce prži, uspon 5 km, od toga 1 km konstantno preko 10 %. Mi ga kidamo, a sa njim i kolena. Boycie silazi i hvata se za desno. Žare pleše na pedalama kao Pantani (nikad taj mali žabar nije vukao tovar uzbrdo). Pred sam kraj uspona, put se izravnava. Pogled sa grebena puca na sve strane. Sunce nenormalno prži!
Đurđevi Stupovi, na vrhu brda, sa malom crkvom. Odmor za dušu i telo. Obavezne duge nogavice po prvi put predstavljaju problem jer sunce baš prži. Sledi ludački brz spust i dosta kočenja.
Nastavljamo ka Sopoćanima. Na putu ka Sopoćanima nailazimo na Pazarište. Ruševine Starog Rasa – srednjevekovne Srpske prestonice od Vlastimirovića do Nemanjića. Odatle, uzbrdo ka Sopoćanima. Umor, sunce i činjenica da smo sigurni da nas neće uhvatiti mrak nam omogućavaju da se penjemo polako i uživamo u prirodi oko nas. Krivina, pa još jedna i onda Sopoćani. Zadužbina kralja Uroša I, Sopoćani su manastir sa najbolje očuvanim freskama od svih koje smo na ovoj turi obišli (iako su i Sopoćani dva veka bili bez krova). I ne samo da su freske najbolje očuvane, već su i najlepše. Više od sto godina pre Bruneleskija, Bramantea i ostalih renesansnih majstora freske su žive, a likovi na njima se kreću. Imali smo sreću da smo naleteli na gospodina iz Novog Pazara koji nam je otključao crkvu i ispričao toliko zanimljivih detalja o freskama, crkvi i manastiru uopšte, da čak i kad smo počeli da se smrzavamo, nismo želeli da izađemo iz crkve. Kao i u svim drugim manastirima, i ovde je zabranjeno fotografisanje fresaka, te ćete morati da odete i lično se uverite u ove naše reči. Napuštamo Sopoćane, poslednji manastir koji posećujemo na ovoj turi i spuštamo se natrag u Pazar. U Pazaru kod čuvenog Jonuza, na još čuvenije (i skupe) ćevape. Sedimo, prebiramo utiske i setimo se kolega koji voze brevet. Super, imaju lepo vreme. Pokidasmo ćevape i snabdesmo se mantijama za usput, pa na bus stanicu. Nema busa do 23:30 h. U kafanu, na kafu i čaj i prebiramo utiske. Stiže bus, vozač i kondukter nam pomažu da se smestimo i bezbedno i bez ogrebotina smestimo atove i stvari. Prtljag kažu ne naplaćuju – Kimmel d.o.o.
Bilans četvrtog dana: http://www.mapmyride.com/routes/view/33704538
Zauzimamo stražnji deo skoro praznog autobusa i posle partije razgovora tonemo u san. Pred Beogradom kiša. U Beogradu kiša. Pomislimo na kolege koji voze brevet i koji bi trebalo da ga završe to jutro. Umorni od napora prethodnih dana, a kruti od vožnje busom, navlačimo kamašne, tovarimo konje i idemo kući. Još 8 km po kiši i kod kuće smo. Hladna kolena otkrivaju ozbiljnost povreda kod jednih, a kiša i niska temperatura manjak volje za pedaliranjem kod drugih.
Ukupan bilans: 502 km, 62 km off-roada, uz 5700 m uspona za četiri dana. Sa tovarom na prtljažniku više nego dovoljno.
Bilans koji brojke ne mogu iskazati su vidljivi na umornim, ali blaženim licima. Boyciejevo uživanje je bilo višestruko: kao biciklista, ljubitelj prirode, vernik, itd. A, ni Žaretovo nije ništa manje, jer je uživao u spomenicima kulture i Srpske istorije, ako ne u duhovnoj dimenziji putovanja. Zbog hladnoće i kiše koje smo imali delom puta, neki od ljudi koje smo sretali su u šali govorili da je naš put u stvari hodočašće. On je to u neku ruku i bio. U svakom slučaju je za Boycija bio vatreno krštenje (prvi put bajkom duži od vikenda, prvi put količina km i uspona, itd.).
Bili vi vernici ili ne, valjalo bi da jednog dana obiđete ovo što smo mi obišli, a kako bi vam bilo lakše da se jednog dana na to i rešite, evo linka sa fotkama: https://picasaweb.google.com/zarkokneze ... riMaj2011#
Uživajte! Mi jesmo!
Želeo bih ovom prilikom da se Zahvalim Rajku, kao i ovom sajtu, gde smo našli inspiraciju i trekove za određene deonice ture (Prskalo, Valkaluci, Troglan Bara).
Pozdrav!
zare81
 
Postovi: 59
Pridružio se: 16 Jul 2010, 18:06

Re: Manastiri, pećine, vodopadi i još ponešto

Postod bluealek » 09 Maj 2011, 20:18

Žare, dobrodošao! Uložio si veliki trud da ispišeš sve to, tako da bi bilo šteta ne okačiti to kao bogato ilustrovan putopis na glavnom delu sajta. A i tamo možeš lepo, kulturno da okačiš GPX datoteke trekova pa da se putanje prikazuju direktno u članku od podataka smeštenih na našem serveru, umesto da pribegavaš tamo nekim imperijalističkim map-my-ride i šta-ti-ja-znam stranjskim serverima :P .

Koristite ljudi što više ono što je naše, jer za to imate sve uslove (Staze i Bogaze, Freebiking).
Korisnikov avatar
bluealek
Freebiking druid
 
Postovi: 1984
Pridružio se: 01 Feb 2005, 19:49
Lokacija: Beograd

Re: Manastiri, pećine, vodopadi i još ponešto

Postod Бранко » 10 Maj 2011, 10:05

Браво.
Хвала за овако леп путопис.Као да смо возили са Вама.
Позз
Korisnikov avatar
Бранко
Freebiker
 
Postovi: 63
Pridružio se: 17 Maj 2010, 09:25

Re: Manastiri, pećine, vodopadi i još ponešto

Postod zare81 » 10 Maj 2011, 10:20

Hvala na dobrodošlici, savetima i čestitkama. :D
Merkam taj Pelister, pa da vozimo zajedno.
Pozz
zare81
 
Postovi: 59
Pridružio se: 16 Jul 2010, 18:06

Re: Manastiri, pećine, vodopadi i još ponešto

Postod Motic » 10 Maj 2011, 20:33

Odlično...
Motic
Freebiker
 
Postovi: 30
Pridružio se: 05 Maj 2008, 13:16
Lokacija: Žagubica


Povratak na Turoteka

Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 9 gostiju

cron