Evo da podelim svoje licne utiske i zapazanja sa proteklog breveta
Svi smo se okupili i krenuli na vreme sa starta ispred ulaza/izlaza na Adu Ciganliju, tj svih 9 od 10 prijavljenih.
Ovoga puta je organizacija bila bolja, pa su i brevet karte ispunjene dan ranije
te je samo trebalo podeliti papirologiju i na put pod tockove.Do izlaska na kruzni put smo se svi drzali zajedno, ali sam ja morao skrenuti u kratku posetu zbunju, pa je ekipa zacas odmakla i izgubila se iz vida penjuci se lagano ka odvajanju za Mladenovac, a kasnije sam do Mladenovca pravio i jos kojekakve posete zbunju, sto krace sto duze
pa je ionako brza ekipa ugrabila prednost.Od te prve pauze sve vreme vozio solo, u svom nekom ritmu, koji i nije bio tako los,
osim sto mislim da sam se preterano ceso zaustavljao na kratko, zbog tih poseta zbunju.
No dobro sad, da ne ulazimo u detalje
Kako sam kasnije saznao na prvom usponu se odvojila grupa od tri junaka, dva na mbt-u i jedan na drumasu,
i junacki su tabanali stazu ostalima sve do kraja, gde si u stiglu jedno sat vremena ranije nego druga grupa.
Za drugom, i najvecom grupom sam u Gornjem Milanovcu zaostajao nesto manje od pola sata, a u Pozegu sam stigao bas kad su oni odlazili dalje.
U Milanovcu sam se zaustavio u pekari, i smazah jednu rol virslu i jogurt, a u tome stize i kolega na drumasu kojeg sam sreo na spustu iz Rudnika.
Procaskasmo malo, kaze cuo je za voznju, a i sreo ekipu kada je bio u Majdanu (podno prevoja Rudnik)
No nastavih dalje do cafe-poslasticarnice Zlatna Jabuka, da overim brevet kartu,
gde sa nogu smazah jednu baklavu da mi se nadje usput, i progovorih par reci sa devojkom iza bara,
i jos jednom joj se zahvalih, i rekoh da pozdravi i jos jednom se zahvali koleginicama koje stizu u popodnevnu smenu,
sa kojima sam se par dana ranije lako dogovorio oko kontrole
Dalje iz Mladenovca lep put kroz onaj tesnac, lagano klizi nizbrdo pa je i brzina bila znatno iznad proseka i do Cacka se znacajno oporavila od uspona na Rudnik, na citavih 24.5km/h
Na obilaznici oko Cacka je bilo prilicno prometno, mada ne bas bas da bi bilo neprijatno,vozaci uvidjavni,
a policajci radoznali su pozdrvljali iz automobila kojim su pod pratnjom sprovodili neki autobus, ko da su bili neki fudbaleri/navijaci .. Kako sam odmkao od Cacka saobracaj se sveo na veoma umeren, a cak je bilo i par slepera. Nijedna zamerka sto se tice toga, bilo saobracaja i ucesnika, bilo samog puta.
Doduse taman kako sam negde malo pre Pozege stao na jos jednu posetu zbunju, a i tom prilikom nastavio da grickam snikers cokoladicu sa kojom sam se borio jos od Cacka,
nidjose "vikend ratnici" iz WV kluba srbija, sa svojim nabudzenim golfovima, sto dvojkama sto trojkama,
voze kao ludaci, sve skripe gumama groz krivine,nijedan auspuh u skadu sa propisima, svetla u raznim bojama a zatamljena stakla i da ne spominjem.
Srecom taj cirkus divljaka je brzo prosao pa sam nastavio dalje opusteno kao i ranije.
Ovcarsko-Kablarska klisura je zaista lepa, i steta sto put nije nov celom duzinom, mada ni taj stariji deo uopste nije los.
Jedan cosak pre kontrole u Pozegi srecem drugu grupu kako krece ka Kosjericu, kratko se pozdravljamo,
i nastavljam do kontrole, a prekoputa crkva, taman krenuli da sluze verecnju. Gomila naroda, popa ima ozvucnje ..
Momci iz Uzickog kluba CikloN, na celu sa Zlatkom Miloševićem,u pratnji Predraga Supurovića,
a u saradnji sa nasim domacinom Raškom Gojkovićem, su se zaista maksmilano potrudili oko kontrole,
sve uz kafu i osvezenje, i prijatnu atmosferu u dvoristu punom raznoraznih bicikala
(treba videti)Zlatko je najavio i saradnju za 400k koji prolazi bas kroz samo Uzice,
a bice tamo mozda i medija, televizije ..
Posedeo sam jedno pola sata, smazao opet rol virslu i po + jogurt, i polako krenuo put Kosjerica.
Zlatko je pominjao da mi do Razane,gde pocinje uspon na Bukove treba sat ipo.
Nemajuci bas tacno predstavu kolko doonde ima, i koliko je uzbrdo, samo sam klimnuo glavom,
i rekao da cu biti zadovoljan ako do Valjeva stignem do 23h
Tacno 1:30 prodje i eto mene u Razani !
Iako deonica nije preterano strmageneralno se lagano penje sa 1 ili 2% usponima tu i tamo, nekako mi je ceo taj deo jako sporo isao.
No domognem se Razane, potrosivsi gusti sok predjem na razvodnjenu koka kolu,
a dok sam ja tu razvodnjavao pade i mrak onako zaozbiljno.
Ali kako je kvalitet asfalta sasvim solidan dovoljno je bilo svetlo na srednjem polozaju jacine,
a i sve vreme je skoro pun mesec pomagao sa vedrog neba sireci srebrnkasti sjaj svuda oko mene.
Ne znam da li zbog meseca, ili zbog koka kole, ali sam ceo uspon vozio na srednjoj sajbni pri 8-9km/h sto me je pozitivno iznenadilo i unelo neki optimizam.
To se izmedju ostalog da objasniti time da se uspon drzi izmedju 4 i 5% sve vreme pa je sasvim komotan za penjanje, a nije ni dugacak.
Nesto kao Iriski Venac sa severne strane, samo mnogo blaze sto se nagiba puta tice.
Jaaako malo saobracaja, i mozda 3 slepera koji mile nizbrdo u prvoj brzini.
Kada sam kroz ogoljenu sumu ugledao neka svetla, pomislih u sebi sta je to,
kad ono Kaona, tj prevoj Bukovi! Prosto sam se iznenadio, kad pre ?
Da nije bilo cajgera i memorisanih u glavi 216km na kojima se nalazi prevoj, mislio bih da nesto nije u redu
Inace kad vec pominjem cajger, meni se sve vreme slagao sa putnim listom,
iako je trasa merena GPS-om a ne cajgerom.Vidim da neki prijavljuju ukupnu duzinu od 334km,
a ja sam izmerio 331 pa se pitam da li je to mozda lose podesen cajger ?
Ja svoj nisam nesto precizno naucno podesavao, ali eto ispade da je dobro
Zastadoh na prevoju da smazem ostatak od pola rol virsle koji "teglim" jos iz Pozege,
i zalijem to preostalim jogurtom, i krenuh da navlacim na sebe sve sto mi je od garderobe preostalo.
Sto ce reci kamasne,toplije(ne bas) rukavice, reflektivni prsluk i "odzak" za vrat,
koji zgodno ume da pokrije i lice, kao fantomka, sto se pokazalo kao izuzetno koristan modni detalj protiv zamrzavanja obraza i nosa
Zamenim bateriju u svetlu i raspalim ga na maksimum, i krenem lagano nizbrdo.
Lagano jer je asfalt sa te strane ocajan, i nisam hteo da rizukujem ostecenu gumu, ili sta gore od toga.
A i sve i da je gladak, toliko mi je bilo hladno da bih i tada milio sa 20 da se ne smrznem
Na drugoj-trecoj krivini spazim dva omalena psa. Veselo trknuse ka meni, u opstoj suprotnosti
ka uobicajenom stavu tih cetvoronozaca da iz dna duse mrze sve sto se okrece, od pedala to tockova ..
Krenuse da trce zamnom nizbrdo
i sve nekako se vesele, i tuznjikavo "podcvilkuju"Na jednoj serpentini se zaustavim, i kako me stigose bacise mi se u zagrljaj!
Kako sam ja onako nize na lezecem, poceli da mi skacu u krilo, pa skoro
Malo sam ih pomazio i poigrao se sa njima, pa opet nastavih dalje.
Mozda sam im ipak trebao dati onaj Smoki sto mi je ostao ?
No krenuse oni zamnom i dalje, i prosto sam se trudio da ne idem brzo, da mogu da me prate.
Ne znam odkud oni tamo gore, dal ih je neko izbacio tamo ili sta.
Uglavnom resim da ih dovedem dole do sela, kod kamenoloma, racunam ako ih je neko zaista ostavio,
mozda ovde nadju kakvu srecu i topli dom, ili bar nesto za pregristi(mislim jesti, ne negog da ugrizu
)Tu kad je vec put ispravio ubrzam malo, i ostadose ta dva psica iza mene.
Simpatican susret, cak i za mene koji nisam lud za psima.
Dalje asfalt ocajan, kamenolom vidim radi punom parom, pa svako malo po tri slepera jedan za drugim prolaze, dal prazni ka gore, ili puni da dole ..
Nadam se da ce i ostatak tog puta uskoro obnoviti, jer je trasa zaista lepa, pogotovo danju.
A i red bi bio da se lova od iskopanog kamena planini vrati u vidu novog asfata
No krivina po krivina i poceo sam da jurim nizbrdo ka Valjevu uzivajuci u svetlucavoj panorami grada.
Sjurim se na pumpu kao Schumacher u pit stop, pazarim dva Kit-Keta (napravi pauzu)
sa planom da ih smazem nakon smokija.
I mazem ja tako daj smoki, i odlucih da pripremim telefon za poziv ka ciljnom kontroleru,
i podrsci koja bi mu ako bude srece obezbedila auto da moze da sedne/dremne,
i da ne bude bas "na mrazu".A i meni zgodno kad stignem da sednem u auto i odem kuci
No od telefona, tj malene torbice za dva telefona unutra, ni traga ni glasa.
Reko dal sam lud, ili umoran, ili corav .. prevrnuh celu torbu, i stvarno ih nema.
Extra ..
Premotavam film, i javlja mi se da sam tu torbicu vadio gore na prevoju,
i da sam hteo odande da zovem, ali reko ajde da secekam pa cu sa kontrole, nije ni odande kasno.
Zakleo bih se da je tamo ili ostao na klupi, ili da je u toku oblacenja/pakovanja pao sa nje,
pa ga zato nisam spakovao u torbu.
Ubedjen da je to istina, a ne halucinacija, spustim se dalje ka Valjevu u nameri da nadjem kakav taksi karavan, gde mogu da smestim bajs pozadi,
i ako je cena korektna da me odbaci covek do prevoja, da uzmem telefon,
i vrati nazad pa da nastavim dalje.
Racunam maksimum sat vrmena tamo i nazad, sticicu na vreme na cilj.
Nadjem coveka, Skoda Roomster-savrseno. Za tili cas smo bili na prevoju, al telefona nema.
Svetlim po putu, sumi, zovem, nigde ne zvoni. Ucinilo mi se da se jednom neko javio, posto je prestalo da zvoni, i kao da sam zacuo neki zvuk, ali ne mogu da se zakunem.
Hebiga, nema ni torbice ni bar jednog od dva telefona.
Ajmo reko nazad, sta sad, nema pa nema. Preracunavam u glavi i gledam u taksimetar,
i ispade da je mnogo jeftinije, kad smo vec tu i sad odma, da se okrenemo i spustimo u Razanu,
gde sam se pre toga zaustavio, mozda je ipak tamo ispao ?
Okrenemo, odemo - jok mori.Nema nista, samo usnulo selo.
Kad smo vec dotle stigli, teraj ti reko do Kosjerica, 10ak km, mora da je tamo!
Trt milojka, ni tamo nista ..
Krenemo da se vracamo, i opet preracunavam, i utvrdim da su sanse za stizanje na vreme jako male,
i da sto zbog taksimetra, sto zbog neraspolozenja da dalje od Valjeva teram tocak,
rekoh mu da svrne u Kosjeric na stanicu, sigurno ima kakav voz, kako se prisecam ima neki "Barac" koji u Indiju stize oko 6 ujutru, pa je sugurno ovde oko ponoci ili malo kasnije.
Kad stvarno, kaze 2:22 za Suboticu, a sad mozda pola 12.Pa dobro ..
Sacekam ja 2:22 ali od voza ni traga ni glasa. Odem priupitam otpravnicu vozova,
koja me usput premerava i pokusava da utvrdi zasto sam obucen u helanke i zute cipele koje cudno lupaju plocnikom k'o holandske klompe
:D Nisam siguran da je shvatila ..
No rece ona jooook, taj ide samo u sezoni ! (dobro je sto pise u redo voznje taj detalj)
no vratim se u SRECOM veoma zagrejanu radiatorima cekaonicu, i preletim pogledom preko svih papira obesenih na prozor saltera blagajne, koja inace pise da radi 0-24
al se blagajnik pojavio tek negde oko pola pet ..
Kad tamo neki beli papir, i rukom pisano svasta nesto, izmedju ostalog i taj voz u 2:22 i zvezdica pored broja voza.
Kad eto ti ga u dnu objasnjenje znacenja zvezdice - saobraca samo u sezoni 6,7,8 i 9 mesec.
Al ima drugi u 4:40. Ajde reko, gde je 2:20 tu je i 4:40
Cekaonica zagrejana, drvene klupe ravne i veoma udobne sa spavanje.
Prosto sam sebe podsetih na onu sliku sa prve strane Randonneurs Serbija web strane,
onaj sto spava na podu kao klosar, samo ja bez reflektivnog prsluka
Dodje i 4:40 kakav narod pristize, i neke razgolicene maloletnice koje su iz ovog kraja,
ali su sa studija u Beogradu eto dosle malo ovde u diskoteku, pa sad idu nazad.
Oglasi se blagajnik na pitanje nekog cice, i kaze ovaj iz Bara ce kasniti jedno pola sata(citaj sat vremena)
al ima sad odma putnicki za Beograd, tj samo do Topcidera, zbog radova ispod Gazele.
Reko nije to za tebe Igore, dremni ti jos malo i cekaj ovaj sto ide direkt za Indjiju.
Posle sat vremena oglasava otpravnica dolazak voza. Brze bolje istrcih sa biciklom na 5 kolosek.
A voza nema, i nema, i nema .. a laaaadnoooo sve drhtim, i noge i vilica.
Konacno se pojavljuje kompozicija nepojmljivo dugacka za nase uobicajene uslove gde obicno vuku onu smejuriju od max dva vagona.
Kad sam vec pomilsio da se voz koji juri kroz stanicu ipak nece ovde zustaviti, pocinje da koci i staje.
Vatam za kvaku prih vrata kad trt milojka, zakljucano. Vice odpravnica to su spavaca, to je sve zakljucano, idi do masine.
Otrcah do masine, taman da se sagrejem, a pri tom pazeci da se ne polomim u nekoj od rupa u plocama betonskog nazovi perona.
Prvi vagon je malo promasio peron, pa je previsoko, al drugi vagon ok.
Taman tu i kondukter. Moze li - moze.
Vagon pun, nema gde sesti. Htedoh da odem na pocetak prvog vagona, al ne moze da se prodje,
jedva sam se i "peske" provukao da izvidim situaciju.
Neki cigani izgleda odlucili da se sele za Beograd, pa u tri kupea raznih, sto baba sto radne snage (dece),
a na hodniku i pri ulazu neopisivo velika, ogromna gomila stvari u torbama,kutijama.
Krevet i trokrilni orman nisam zapazio, mora da su ga rasklopili i negde sakrili da ne vidi kondukter
No uskoro od konduktera saznajem da su vagoni koji se u Beogradu prebacuju za Suboticu ustvari na samom kraju te guuugacke kompozicije.
U Valjevu klimne kondukter glavom, u znak potvrde na moje pitanje imam li vremena da otrcim na kraj, da se ne petljam u Beogradu, a i racunam mozda tamo ima vise mesta, pa da sednem ko covek, ovaj mislim umorni biciklista.
I bilo je mesta na pretek, i za bicikl i za sedenje.
Malo dremam, malo pazim da slucajno neki sludjen putnik greskom ne ponese moj bicikl sa sobom kad bude silazio ..
Masinovodja naglo koci uz mocni "cim" na svakom stajanju, pa sa budjenjem u bas pravom trenutku za pazenje na bickl nema problema
Ne znam kad smo stigli u Bg, odnosno Topcider gde je stajala gomila vozova a dizelke zujile izmedju njih tamo-amo.
Da li sam duze zadremao tu, ili je dizelka brzo dosla i povukla kompoziciju na glavnu stanicu, to nisam siguran.
No nekako se dovukosmo, pa otkacinju, zakacinju, i ispade da nas zakacinju sa voz koji ide za Budimpestu, u 10:10
Kad smo pristigli u glavnu bilo je oko 9 .. braaate ..pa opet dremka ..
I tako nekako stigoh u Indjiju.
Organizacija vozova ocajna, ali zato kondukter mlad, ljubazan i totalno opusten.
Nije nista pominjao za bajs do Beograda, gde rece moguca je kontrola u St.Pazovi,
pa ako slucajno bane "ti izmisli nesto" kako je rekao
No ipak mi predlozi da platim ja posteno 100 din i da mi on ispise kartu za bajs od Beograda,
a ako neko pita bicikl su mi ubacili tek u Beogradu
jer su mu vec jednom odbijali od plate 10 posto, a kaze 2200 din nije ni malo.
Slozim se odmah, i pruzim stotku, reko bolje ja stotku i mirna Backa, nego ti 2000
I tako, stigoh, preziveh, a od telefona i postenog nalazaca ni traga ni glasa.
Dal ih niko nije nasao, ili jeste a postenja nemaju ni trunke .. kome jos trebaju dva telefona "za dinar" sa sim lock-om.Vise kosta dekodiranje nego sto vrede
A da ne pominjem mogucu nezgodnu situaciju u kojoj ce se naci neki buduci vlasnik kada telefon prijavljen policiji kao nestao/ukraden
kad se prvi put sa svojom karticom prijavi na neku od mobilnih mreza ..
I tako, sve je islo dobro, dok nisam shvatio da nemam cime da telefoniram :-]
200ka propala zbog malera takodje, 300ka isto, pa ne znam .. da li me to nesto pokusava da spreci da odem u Pariz ?
Ko ce ga znati .. nisam sujeveran, ali sto je mnogo mnogo je
Ili sam pak mozda ispucao sve malere pa ce od sada biti ok ?
No, bilo kako bilo, sve cestitke 8ci koja je junacki zavrsila 300k !!!!
I na kraju da se zahvalim svima onima koji su pomogli odrzavanje breveta, sto ovog konkretno sto generalno.
Zahvaljujem se vlasnicima trgovine OFI u Topoli za nesebicnu pomoc oko kontrole,
kao i devojkama iz cafe-poslasticarnice Zlatna Jabuka u Gornjem Milanovcu.
Zahvaljujem se za izuzetnu podrsku clanovima udruzenja CikloN iz Uzica,
i samo Rašku Gojkovicu koji nas je ugostio.
Zahvaljujem se radnicima NIS pumpe da ispunjavanju zakonskih propisa, tj izdavanjem fiskalnog isecka za kupljenu robu
kao i opustenom osoblju OMV pumpe u Ćelijama kraj Lajkovca za podrsku kontrole na tom mestu.
Zahvaljujem se takodje i osobama koje su pomogle i pomazu ceo projekat,
a to su Zeljko iz Banja Luke koji je obezbedio brevet kartice, Miletu Kokotovicu (mile fiksi)
na nesebicnoj pomoci i izradi ozbiljne web stranice koja bi trebalo uskoro da zazivi,
kao i Ivanu Petrovicu iz firme IP Plus Hosting za obezbedjeni besplatni hosting gorepomenute stranice,
kao i Predragu Suporoviću za pokretanje projekta besplatnog .iz.rs domena, od kojeg ce i Randonneurs Serbia imati koristi sa svojim besplatnim www.randonneur.iz.rs domenom. (Randoneri s Moravu)
Hvala Aleksandru Veljkovicu na pomoci i ustupanju GPS uredjaja za potrebe ispitivanja i merenja trase,
bez kojeg putni list ne bi bio tako precizan ako sto je bio (nadam se)
Takodje hvala svim medijima koji su izasli u susret i pruzili podrsku i promociju celoj stvari,
Cikloberzi,Ciklonautu, Freebiking-u, i posebno svima onima koji su prenosili i prenose ideju od uveta do uveta preko poznanika, prijatelja ..
A ponajvise hvala svima koji su usestvovali i ce ucestvovati na brevetima, jer bez Vas oni ne mogu da postoje
Evo jedna slidza od mene, tj reklama za udobne bicikle
a od kolege Spase kao i uvek nesto slika sa svih delova voznje.
https://picasaweb.google.com/spasabajke ... 7PZoJrmngE#
Pozdrav
i sve vreme dok su me pratili imali su kao neki zastitnicki stav tj. rasterivali druge pse ispred mene itd. Rudnik je predivna planina o usponu sta reci 
). Sva sreca resim posle nekih 3.5km da se vratim nazad i priupitam na pumpi za put 
