Golija (Radočelo i Čemerno)

[Makso]

Ljudi, tura je bila... Ne znam kako da opisem. Recimo, u kratkim crtama da je bilo ludo i nezaboravno. Ja sam se super proveo. Bili smo za Discovery.
Voleo bi da sam mogao da sa vama vozim i drugu turu.

Evo nekoliko slika od mene: http://picasaweb.google.com/iceberg.srb/Golija#

[Blaza]

Polar druze, pa dokle taj gumi defekt, na jakupici te povukla neka urokljiva teta iz Dracheva?
Slike su odlichne
pozz

[Milan]

Pozdrav celoj ekipi. Lepo proveden vikend na Goliji bez obzira na hladnocu koju sa sobom nosi veče u planini u kratkom jesenjem danu. Na žalost nismo mogli da vozimo drugog dana zbog obaveza koje su zahtevale raniji povratak kući. Ali se zato otvorila mogućnost da posetimo isposnicu Svetoga Save. Do sledeće vožnje.
http://picasaweb.google.com/drakulic.mi ... ja9I102010#

[zlatko]

Golija nas uvek ocara svojim jesenjim bojama,predelima i sumama.Tura je bila odlicna,pogotovo avanturisticki delovi prvog dana .Drugog dana sjajan spust posle svog onog penjanja je bio odlicna zavrsnica ove ture.
Evo par slika:
http://photos-by-zlatko.fotopic.net/c1905836.html

[Makso]

Drugog dana sjajan spust posle svog onog penjanja je bio odlicna zavrsnica ove ture.

Ovo mi dobro zvuci.

[bluealek]

Evo vratih se i ja sa terena. Iako ih ima bezmalo 400 komada, na moje fotke će se po običaju malo sačekati jer moram da se bavim nekim prioritetnijim stvarima.

Što se utisaka tiče, ovo je svakako bila najekstremnija jesenja Golija do sada iz više aspekata - staze su bile duže i napornije, sa više ukupnog dnevnog uspona (drugog dana ukupna cifra uspona dostigla je čak 1800 m, barem ako je verovati Trackan-u), bilo je u proseku hladnije nego prethodnih godina, možda se može konstatovati da je bilo i više blata, staze su bile tehnički teže, a oba dana smo zabasali u noć (prvog dana smo se čak nekih 2,5 sata probijali po mraku).

Bane mi se na kraju požalio da je ono forsiranje golijske transferzale pri prilazu Krivači bilo prilično besmisleno, odnosno da je bicikl na toj trasi bio više teret nego korist, a naročito ga je preforsiralo guranje bicikala na poslednjih 300 m uspona. Tu se već pokreće zanimljivo pitanje - gde je granica između užitka i mazohizma? I još jedno - koliko je bicikl zapravo uistinu pogodan za kretanje po planini?

Da bi nam zaista bilo dobro, da bismo zaista uživali pedalirajući po planini, potrebno je da imamo optimalne uslove, a još je bitnije da isplaniramo optimalnu trasu. Šta su to optimalni uslovi? Temperatura dovoljno visoka da se ne posmrzavamo čak i sa zimskim rukavicama na rukama (naravno, suvo, bez kiše), ali i dovoljno niska da ne dehidriramo pod letnjim suncem. Pritom je bitno i da dan bude dovoljno dug. A vreme u jesenjim danima neumitno curi...

A šta je to optimalna trasa? E, to je već umetnost za sebe...

Dakle, da bi se neka trasa po planini mogla nazvati dovoljno kvalitetnom za bajs, potrebno je da ispunjava nekoliko preduslova:

1) Da njen nagib ne prelazi 10 % (optimalno oko 5 %). Ovo je prvi i osnovni uslov da se neki planinski put proglasi biciklističkim. Mnogi putevi po planinama imaju nagib jači od ovoga, pa samim tim (iako su možda vrlo atraktivni i prolaze kroz sjajan krajolik) nisu dovoljno interesantni za kretanje biciklom.

2) Da podloga bude dovoljno ravna i čista (bez grana, lišća i kamenja) da bi se (uz razumnu dozu koncentracije i napora) moglo pedalirati po njoj.

3) Da podloga bude dovoljno suva. Kao što znamo, na planini se nikad ne može očekivati savršeno suv put bez barica, ali barem da ne bude žitko blato u koje točkovi propadaju i zapinju.

Koliko puteva istovremeno zadovoljava sve te uslove? Vrlo, vrlo malo. I zato su pravi bajkerski putevi dragoceni, a planiranje trase nešto što treba raditi izuzetno pažljivo, jer od izbora puta zavisi hoće li jedan te isti teren biti nezaboravno (u pozitivnom smislu) ili traumatično iskustvo.

Zapravo, ne treba se čuditi da postoji jako malo ljudi kojima bicikl + planina deluje privlačno. Kada saberete na gomilu sve gore navedene parametre koji treba da se steknu da bi to imalo smisla, pedalirati po planini retko, i retko gde zaista ima smisla. Pešačiti je mnogo jednostavnije, posebno ako imate jednostavan način da se prevezete između tačaka gde želite da pešačite, odnosno mesta koja želite da posetite.

Na kraju neminovno dolazimo do pitanja: da li biramo GDE želimo da stignemo, pa onda razmišljamo KAKO to da učinimo, ili polazimo od toga ČIME želimo da stignemo, pa tek onda razmišljamo GDE bi bilo zgodno to činiti? Da li je bicikl u službi strasti prema prirodi, ili obrnuto? Gde je tačka kada pokušaj da negde stignemo baš biciklom gubi smisao? Tamo gde mi više nosimo njega nego on nas i gde bismo bili brži bez njega nego s njim, ili (znatno) pre toga?

Inače, Bane i ja smo u ponedeljak prošli onaj put što kreće od motela direktno gore prema planini. Put je odličan, vrlo živopisan, predeli kroz koje prolazi su prelepi (prostor između Milićkog krsta i Crepuljnika), ali je teško reći koliko je atraktivan za bajs. Na momente je nagib dosta jak pa mislim da teško da bi se moglo pedalirati, neki delovi su prilično neravni i kameniti, a ima i poteza sa ozbiljnim blatom gde bi verovatno većina ljudi odlučila da sjaše i pregura negde pored. Put se inače račva, gde jedan krak odlazi prema Milićkom krstu i onoj tački sa koje se krenulo u završni uspon na Krivaču prvog dana, a drugi izbija na onu široku džadu što se spušta sa Crepuljnika ka Bzoviku. Čisto geografski gledano, izvanredna veza, možda i najznačajnija komunikacija na Radočelu. Bilo je i nekih skretanja desno koja izgleda da idu prema Košaninovim jezerima, ali je to već bilo teško blato u gustoj šumi koje bi se pretvorilo u neizvesnu avanturu, pa je to ostalo da se proveri neki naredni put.

Ono što bi za nas kao bajkere (i naš užitak opuštene, ne prenaporne vožnje po lepim predelima) moglo da bude značajnije kao informacija jeste da su otvoreni bungalovi na brdu Srnjača (pansion "Nebo") iznad Rudnog. Izvanredan smeštaj, po cenama sličnim kao u motelu Radočelo, a sve to smešteno u geografsko središte Golijske visoravni, tako da se odande može prekrasno pedalirati na razne strane bez nekih većih visinskih amplituda i bez potrebe da se uopšte silazi u dolinu Studenice, što bi nam silno uštedelo i uspona i kilometara. Mislim da bi se obavezno sledeći put kada budemo otišli na Goliju trebalo tamo smestiti. Videćete to i na fotkama kada budu gotove.

[bluealek]

Posle svake istraživačke ture treba trasu dobro analizirati i izvući pouke iz iste. Mislim pre svega na ono što smo prevezli prvog dana, spuštajući se sa Čemerna. Milan (Drakulić) mi je poslao svoj trek da vidim kuda su nišlije prošli i sa kakvim su se problemima suočili, na šta sam ja dodao svoje trekove i analizu. Sve zajedno u KML formatu možete skinuti sa

http://www.freebiking.org/RAZNO/Golija_2010.kml

Google Earth u šake, pa da počnemo

Dakle, od trenutka kada smo odustali od daljeg praćenja treka, od svih mogućih opcija mi smo definitivno izabrali najgoru, što će vam i letimičan pogled na GE i ovaj materijal otkriti (mada smo bili frapantno blizu dobitne kombinacije, koja bi zaista predstavljala drastično skraćenje i olakšanje planiranog treka). Daleko najbolje bi bilo da smo od raskršća gde smo bili u polilemi kuda dalje nakon Kušinog povratka sa donjeg desnog treka produžili onim putem uzbrdo koji je potom zavijao levo u šumu, gde sam prvobitno poveo. Taj put bi nas ekspresno, grebenski, spustio na onaj solidan put dolinom Graićke reke na kome smo na kraju završili. Sledeću grešku napravili smo na onom mestu (posle onog prvog zaobilaženja gustiša, u trenutku kada se već skoro u potpunosti smrklo) gde smo se spustili skroz do dole, a onda ponovo krenuli gore. Da nismo krenuli gore nego da smo produžili pravo, stotinak metara dalje bismo izbili na taj solidan makadam. Ovako smo samo produžili agoniju još kilometar nizvodno, idući kroz gustiš stranom brda umesto da opušteno pedaliramo dolinom ispod. Što znači da bi ova trasa, uz tu sitnu ispravku, čak mogla da bude prilično ok bajkerska varijanta. Možda čak i za uzbrdo, jer se onaj put kojim smo se po mraku spuštali posle ka Milićima izuzetno blago penje, gotovo neprimetno dobijajući visinu.

Ispalo bi bolje čak i da smo produžili nizbrdo na onom mestu gde sam prvi put vratio grupu na trek, jer bi taj put sišao tamo gde smo konačno napustili gustiš (to je bio onaj strm put koji se spuštao odozgo neposredno pre nego što smo stigli na široki makadam).

Prvi prolaz nekuda retko može da ispadne savršeno, ali ovo će biti jedno zaista dragoceno iskustvo za buduće pokušaje, kojih nema razloga da ne bude . Zapravo najveći realan problem na toj trasi je ono blato na potezu od Berberovog polja preko Kadine vode do Goleša, za koje Kuša kaže da ga ima u svako doba godine, koje drastično usporava prolaz. Jeste samo par kilometara, ali ume da bude vrlo frustrirajuće, a ako ćemo grebenski prolaz Čemernom, alternative jednostavno NEMA.

[anadela]

Fotke su predivne, blago vama, valjda cu se i ja jedne godine pridruziti

[Polar]

Polar druze, pa dokle taj gumi defekt, na Jakupici te povukla neka urokljiva teta iz Dracheva?

Kada te oće,oće te.
Srećom tu su freebajkeri da pripomognu i sve gotovo za 5 minuta.Međutim to je bio najslabiji ispit koji smo položili toga dana,tj te večeri.Uspešno smo položili i ispit iz noćne orijentacije,noćne vožnje i vratili se u motel u 21 sat.
Naravno i sa ove,uspešne,ture smo se vratili zadovoljni i sa lepim utiscima.
Pozdrav svim ovogodišnjim učesnicima freebajkerskih tura i vidimo se na proleće.

http://picasaweb.google.com/10525795761 ... 650/Golija#

[fermax]

Drugari, tura je bila prava. U MTB u je kao i u životu. Nekada ide glatko i sve je slatko i niz nogu, a nekad kao u subotu, naiđe malo blata,malo prpreka,malo hladnoće i mraka. Naravno ,nema predaje. Drago mi je da su svi našli neku lepotu u tom izazovu. Moja je želja da i dalje pokušavamo da nađemo najbolje i naj živopisnije staze. Naravno da neće sve biti isto lepe,ali u stvari lepota i jeste u traženju i iščekivanju. Hvala svima koji su bodrili Nelu da izgura,za nju,veliki napor i izazov. Pozdrav svima do sledeće avanture!

[bluealek]

Evo da onima koje mrzi da otvaraju GE bude manje apstraktno ono o čemu pričam vezano za naše improvizacije spusta sa Čemernog i moguća rešenja:

[Бранко]

Бане је дао одличан предлог:На сваку туру потерати две бицикле,већу за вожњу и мању (Поника је идеална)за гурање уз оштре узбрдице.Тако би смо стигли одморнији Овом предлогу се нема шта додати ни одузети.

[Polar]

Branko,ja Banetovom predlog dodajem E-bike.

http://www.ktm-bikes.at/de/e-bike/e-bike/eGOCross.php

[barda]

Da li treba da se ponavljam da su Polarove fotografije....

Mada mi nešto nije jasno - drugi dan si se švercovao u Mahindri?

Ali ovogodišjnih 7 tura te svrstava u redovne, aktivne Freebikere

A o e-biku smo već razmišljali http://forum.freebiking.org/viewtopic.p ... tor#p13242

[Polar]

Hvala za fotografije Barda.To je slucajnost koja je verovatno proistekla iz toga što sam se kao grafičar,dugo bavio bojama,kolorima i štampom istih.
Prvog dana sam ugazio punom nogom u blato i morao sam da operem patike,koje se nisu osušile do sutradan,pa sam podlegao komforu i provozao se sa Saletom u Mahindri.I to je lep i uzbudljiv doživljaj,jer tamo gde nisu mogli da se voze bicikli,Sale je tuda proterao Mahindru kao da je išla po asvaltu.
Nadam se da ću i sledeće sezone biti redovan u vožnjama,zajedno sa vama.