Loznica-Risan

night rider · Post by **night rider** » 27 Oct 2005, 00:50

Vozili:
Dragan Vasić-Dragan, vodja puta, iskusan vozač, bicikl KALKHOFF (njegova putešestvija http://www.videomijat.co.yu/hilandar.htm i http://www.videomijat.co.yu/istanbul.htm) ; vasicd@ptt.yu
Slobodan Marjanović-Lolek, dobar vozač, van forme, bicikl BOOSTER (jeftinija varijanta)
Radovan Mihailović-Rašo, bicikl Olimpia, Delaware star 3 godine (krš); rashomonacc@gmail.com

Sve je počelo sasvim slučajno, kada je Dragan predložio da odemo do mora.
U prvu ruku nisam ga shvatio ozbiljno, nije da nisam u kondiciji, ali Jadran!!!!!!
Na kraju sam, naravno, prihvatio. U toj ideji nam se pridužio i Lolek.

Plan je bio sledeći:
I dan: Loznica-Višegrad (Ustriprača) gde smo planirali prenoćište;
II dan: manastir Ostrog – prenoćište i
III dan: Risan.
Zbogo ovakvog plana nismo poneli šatore i ostalu opremu za kampovanje.

Prvi dan: 08.09.2005.godine Dragan i Lolek u 06,00 časova iz Tršića i ja u 06,30 iz Loznice krećemo put Risna.
Nikakav problem da nam drugar Lolek nije bio potpuno van kondicije (prim.nije naparavio nijednu turu godinu dana!!!!) Do Ljubovije se nekako držao. Od Ljubovije do Bajine Bašte-----i to je izdržao. Znali smo da će kad prebrodi taj prvi, drugi dan biti mnogo bolje. Na Tari smo se malo odmorili.

Nije bilo problema do tunela. Pošto su pripreme za put trajale kratko, zaboravili smo na tunele i krenuli bez osvetljenja (znam šta to znači i prihvatam sve što pomislite u sebi). Dragan i ja smo prošli i čekamo Loleka. Nakon 2-3 minuta pojavljuje se Lolek sa polupanim kolenima. Kada smo ga videli takvog, obojicu nas je uhvatio napad smeha. To je bila slika koju nikad neću zaboraviti. Objasnio nam je o čemu se radilo: vozač Yuga je obilazio traktor u tunelu, a Lolek je pomislio da će ga Yugo udariti i bacio se sa bicikla. U tom momentu je video svoju sahranu, ženu, decu, majku, oca, ljude kako pričaju „krenuo na more a poginuo u tunelu“.
Sredjivajući njegov bicikl još uvek nam je sve smešno, objavnjavajući mu da nam je to mana, kada nas uhvati napad smeha, zaista ga je teško zaustaviti.
Spremamo se da krenemo prema Mokroj gori, a Lolek okreće ponovo u tunel. „Lolek gde ćeš?“ – „Izgubio sam bocu za vodu“.

U Mokroj gori se javljamo našima kući i prelazimo u R.Srpsku. Ništa strašno da već nije oko 19,00 časova. Gde spavati? Do Višegrada oko 17 km.
Predlažu nam manastir Dobrun.
Dragan odlazi da izvidi situaciju u manastiru, Lolek i ja ostajemo sa policijom na granici i ćaskamo. Krećemo. Na izlazu iz jednog tunela vidimo Dragana kako nešto čeprka oko bicikla. Stajemo.
I on je krvav, ali mnogo više od Loleka. E, ovo već nije bilo smešno. (Šta li mene čeka?) Naime, Dragan je zakačio pedalom o ivičnjak i pad je bio neizbežan. Nastradali su desna butina, desno rame i glava – ništa strašno.
Pronalazimo manastir Dobrun i brat Danilo nas prima na konak. Tu smo dobili večeru, tuš i odličan smeštaj.

Drugi dan: u 06,00 časova krećemo iz Dobruna. Plan je manastir Ostrog. Pred polazak pada dogovor da Lolek, pošto nije u kondiciji, vozi sam. Naravno tada su dogovorena mesta gde se sačekujemo. Smatrali smo da je ovo pametno rešenje jer da smo mi vozili sa njim, morali bi voziti njegovim tempom, što bi zaista usporilo čitavu stvar. Ovako, mi idemo našim tempom, on svojim, i na dogovoreno mesto bi stizao iza nas za nekih 15-20 minuta. Na putu za Foču sreli smo jednu poveću grupu biciklista iz Nemačke koji su krenuli za Dubrovnik. U Goraždu smo se odmorili nekih 15-tak minuta. Sledeća stanica i doručak – Foča. Doručak.
Sledeća stanica Šćepan polje. Strašno loš put i predivan pogled na Pivu. Prelazimo u Crnu Goru i tu čekamo Loleka 30-tak minuta (zabrinjavajuće). Ljudi nas upozoravaju na veliki broj tunela do Plužina. Odlazim u prodavnicu ne bih li nabavio neki svetleći rekvizit, ali ništa.
Sledeća stranica Plužine. Zaista, negde oko 60-tak tunela. Prelazimo preko brane na Pivskom jezeru i dolazimo u Plužine. Usput nas hvata kiša i vidimo da oblak odlazi nizvodno (prema Loleku koji je ostao da odmara). Pojavljuje se nakon 45 minuta. Već je 16,00 časova.
Vrlo teško da ćemo stići na Ostroga za vreme dana. Sledećaa stanica Ostrog. Vrlo neljubazni gospodin na benzinskoj pumpi nam objašnjava da do Nikšića ima oko 60 km i da je od toga 60% uspon. Dragan i ja krećemo ostavljajući Loleka da odmori. Put od Plužina do Nikšića je dobar, nije velika koncentracija saobraćaja, nema gužve na ulicama (!!!). Ima uspona ali nije to problem. U 19,00 stižemo u prvo naselje (do Nikšića još 12 km). Tu se dogovaramo da čekamo Loleka. Nas dvojica večeramo. Mrak je već pao. 19,30 ništa, 19,45 ništa, 20,00 časova mi moramo da krenemo. Rezonujemo, odrastao je čovek, pametan, iskusan, snaći će se. Dragan je već bio na Ostrogu tako da poznaje put. Izlazimo iz Nikšića i krećemo magistralom prema Podgorici. Počinje da pada kiša. Nailazimo na prvi tunel. Nailazimo na drugi tunel (hiljadu i neki metar), doduše osvetljen, ali kako braća crnogorci voze, to je strašno. Mislim da u životu nisam doživeo nešto strašnije kada kamion brzinom od nekih 60-70 km/h proputnji tik pored tebe, pa audi, mercedes, BMW sa strašnim sirenama, a mi bez osvetljenja, brrrrrr.
Izlazimo nekako iz tog tunela (u sebi obojica razmišljamo gde li nam je Lolek). Nilazimo na treći, mnogo kraći i napokon dolazimo do skretanja za Ostrog. Negde je oko 21,00 čas. U prodavnici kupujemo Nikšićko od 2 litra i neki keks. Već nam je lakše jer znamo da do manastira ima oko 12 km, ali znamo da smo tu – blizu.
Gde li nam je Lolek? Znamo da ima neku familiju u Nikšiću jer smo sutradan planirali da svratimo do njih, pa je verovatno otišao kod njih na konak. Ali znamo koliko je tvrdoglav i koliko mu znači da do Ostroga stigne biciklom. Nas dvojica stižemo na Ostrog negde oko 22,30. Nismo mnogo žurili. Nalazimo smeštaj (napolju, naravno), molimo se Bogu za zdravlje nas i našeg drugara Loleka, pokušavamo da zaspimo. Izgleda da uspevamo, jer u neko doba (kasnije saznajem oko 01,00 čas) budi me Dragan i ispred sebe vidim LOLEKA. Legenda je, majke mi. On je sve vreme vozio sam i po kiši. Sad nam je bilo mnogo lakše.

Treći dan: Nakon obavljenog obreda i obilazaka manastira krenuli put Nikšića (da obidjemo Lolekovu rodbinu). Tu se kratno zadržavamo i krećemo put Vilusa, seoceta u kom doručkujemo i osvežavamo se. Raspitujemo se o daljoj konfiguraciji terena. Lokalni meštani nam objašnjavaju da nam predstoji strašan deo puta – uspon je nekih 5-6 kilometara, crnogorskih, naravno. Pre svega, tog „uspona“ nije bilo ni 3 km. Ali dobro. Stižemo u Grahovo. Tamni oblaci su se nadvili nad kotlinom. Svraćamo u jednu prodavnicu gde se osvežavamo i ćaskamo sa lepom kćerkom vlasnice prodavnice. Nakon nekih 30-tak minuta krećemo dalje. Cilj je blizu. Usput nas prati sporadična kiša. Dešava mi se kvar, koji Dragan i ja brzo rešavamo. Loleka više ne ispuštamo iz vida (čak je otišao ispred nas). I tako oko 16,00 časova stižemo na cilj. RISAN.

Ostali smo još dva dana, oblišli zaliv, kupali se i upoznali Danijelu (vrsnu plivačicu).

[/code]

night rider · Post by **night rider** » 27 Oct 2005, 00:51

Slike sa ture http://radovansphotos.fotopic.net/

Post by **alazovic** » 27 Oct 2005, 21:14

Lepo, lepo, svaka cast za prvi post...

p.s. A i nije ti tesko da budes night rider kad vec imas ovolike buktinje na avataru

L.A.

night rider · Post by **night rider** » 27 Oct 2005, 21:45

Hvala za cestitke. A sto se tice avatara to je samo lepa i zanimljiva slicica.