Gledićke planine (Samar930m) - Manastir Kalenić

[KUSHA]

Kraljevački trojac Aco, Krušeeevac i Kuša rešio je da izvozi još jadnu turu pre nego što stigne već danima najavljivana kiša. Po veoma toplom i sparnom danu gde nas je iznad Trstenika i kiša sustigla uspeli smo da predjemo 60km. i visinsku razliku od 1100m. posetivši manastire Kalenić i Ljubostinju. Evo i malo slika dok Aco ne stigne sa svojom galerijom i detaljnijim opisom.http://kusevija.fotopic.net/c1715134.html

[rajko55]

Odlicno Kusha lepe fotke a u planini je prijatnije i lepse nego sto je meni bilo na asfaltu ,jos da Aca da svoje fotke (Olimpus) je radio koliko sam video. pozdrav

[alazovic]

Evo Rajko, da čitaš pred spavanje

Priprema, pozor, sad:
http://alazovic.fotopic.net/c1715417.html

Poslednji ovogodišnji prolećni vikend bio je baš "nefer" prema meni - imao sam čak tri fine varijante za uživanje u prirodi. [CN] ekipa iz Loznice prolazila je kroz Kraljevo na putu ka Grčkoj i Svetoj Gori, SašaV. je sa timom TV Offroad avanture plovio Ibrom od Ušća do Magliča, a Kuša je imao plan da se sa Kruševcem popne na vrh Gledića - Samar. Odluka je pala - pokušaću da dotaknem sva tri događaja!

Dakle, Kuša i ja smo u petak uveče otišli do kampa rafting ekipe par km nizvodno od Ušća, malo se prodružili, kao poznavaoci tih krajeva dali im par saveta za lepši provod na vodi.
U subotu ujutru, sačekali smo Lozničane u centru Kraljeva, poželeli im srećan put, popakovali Kruševca u auto i dovezli do sela Stubal u dolini Z. Morave (ispod 200 mnv), odakle smo krenuli na uspon na Gledićke planine.

Prvi deo uz Stubalsku reku je asfaltiran, a posle par kilometara sišli smo na makadam i došli do izvora kod poslednjih kuća u selu. Sunce je nemilosrdno pržilo, a sledeći poznati izvor je bio 500 metara više!
Ljudi u ovim krajevima su po definiciji ljubazni, a uvek ima i izuzetaka. Prolazeći pored pčelinjaka bili smo ponuđeni medom, ali već kod sledeće kuće, kada sam slikao drvenu zgradicu aranžiranu cvećem, začuo sam, nimalo prijatno, "ŠTA TO SNIMAŠ?"!! Šta da mu kažem, ćutimo i vozimo dalje... Kuša u slast napada jednu zrelu dudinju.
Kako se više penjemo, tako se pogled otvara. Prvo stidljivo, a zatim se sve više ukazuju obronci Goča i Stolova, sa Željinom u pozadini. Nigde čoveka. Ovde su kornjače preuzele vlast! Lenjo se krećući, nameštale su se pred objektive naših fotoaparata.
Prolazimo pored ekipe drvoseča. Ko bi ga znao da li imaju dozvolu za seču, ali očigledno nemaju nameru da stanu. Čuje se motorna testera, a zatim i poznato ššššŠŠŠŠ TRAS drveta koje pada. Dok smo obilazili traktor za izvlačenje, iz rupe u šumi koja je napravljena pojavljuje se čovek-osmatrač. Pita: "Da pomerim traktor, da prođete"? "Ne, nema potrebe", odgovaram, "Mi smo biciklama, krenuli smo na Samar". Majstor će na to: "Pa pobogu ljudi, što ne vozite na Goč, tamo vam je sve asfaltirano"! Šta da mu kažem, ćutimo i vozimo dalje...

Nakon vidikovca gde poslednji put vidimo Kraljevo pre nego što ga progutaju obronci Kotlenika, Kruševac primećuje da mu je zadnja guma probušena. Dopumpavamo, nek izdrži do izvora koji je blizu, a baš i nismo sigurni da nije presušio, ovde se nikada ne zna. Sa desne strane uključuje nam se planinarski put koji vodi od Trstenika, a mi uživamo u prizoru klisure Ljubostinjske reke. Ukazuje nam se i vrh Samar. Ne trošimo vreme, žurimo prema izvoru koji je par metara daleko od staze. Voda ne curi iz cevi - izvor je presušio! Ali okolo je svuda vlažno, ne gubimo nadu. Otvaramo poklopac kaptaže, vode ima. Hladna, bistra - kakvo osveženje! Krpimo gumu. Jedemo čokoladicu, bananu, odmaramo, slikamo leptire.

Krećemo dalje. Sve vreme nam se sa leve strane priključuju putevi koji vode ka vrhu iz sela Leševa, Ravanice... Kako se Gledićke planine sastoje iz više grebena u pravcu sever-jug, blago silazimo sa našeg grebena, prolazimo blizu izvora Ljubostinjske reke i penjemo se na najviši greben planine. Uspon je znatan, ne žurimo, jedemo jagode kojih je svuda unaokolo. Vidik na zapadu upotpunjava Kotlenik, jug je rezervisan za planine sa obe strane Ibarske klisure. Dolazimo na zaravnjeni vrh Samar sa nadstrešnicom na uzvišici i tablom koju je povodom 100 godina planinarstva postavilo PSD Ljukten iz Trstenika. Trošimo poslednje zalihe hrane, uživamo u 360 stepeni pogleda, a uskoro dobijamo i društvo u vidu Lade Nive sa 5 putnika. Izlaze, naoružani dvogledima, prepoznaju vrhove Željina i Stolova. Posle 5 minuta, u istom maniru kako su i stigli - vraćaju se u Nivu i odlaze nazad, u oblačiću prašine.

I mi završavamo naše uživanje na Samaru, krećemo dalje na severoistok. Uključujemo se na put koji ide iz Ravanice i silazimo ka selu Šljivica, dok se oblaci polako gomilaju iz smera Kraljeva. Prolazimo pored malinjaka/kupinjaka. Pitamo gazdaricu za posluženje. "Samo izvolite", kaže ona. A maline - krupne, slatke kao med. Nastavljamo do lepog izvora i dalje ka selu.
Što bi rekao Kruševac, otprilike da je odavde neki moćni političar, čim im je put kroz naselje sveže asfaltiran. Mada su i kuće dosta nove - deluje da je ovaj kraj atraktivno vikend naselje.

Ponovo makadam i spust do Kalenićkog Prnjavora i manastira Kalenić. Ulazimo u manastirsko dvorište, slikamo, uživamo. U neposrednoj blizini je muzej na otvorenom "Kalenić". Došli smo posle radnog vremena pa ne otkrivamo o čemu se radi.
Vozimo dalje, asfaltnim putem niz Kalenićku reku ka selu Prevešt, lepom naselju sa cvetnim terasama, gde skrećemo desno. Prečimo još jedan od Gledićkih grebena, penjemo se sa 350 na 560mnv, a oblaci se gomilaju iznad nas. Kuša ubrzo uočava trešnju i svom silinom se baca na nju, ali ga ubeđujemo da krenemo dalje. Na samom prevoju u Gornjem Dubiću počinju prve kapi kiše, a ubrzo smo bili prinuđeni da se sklonimo u šumu na par minuta dok ne prođe pljusak. Meni je društvo na samo par decimetara pravio jedan stršljen, odmarajući na stablu bagrema - nije mi pri ruci bio fotoaparat da i to ovekovečim. Kiša ubrzo staje, a mi krećemo u spust ka manastiru Ljubostinja. Kiša koja je sve vreme padala ispred nas pokupila je prašinu sa makadama i nama povećala brzinu, ali kada smo prešli na asfalt - prskanje po leđima bilo je neizbežno.

Kod Ljubostinje smo se kratko zadržali na foto sesiji i nastavili ka Trsteniku. Pre samog grada skrenuli smo desno ka Stublu, putem paralelnim sa Zapadnom Moravom, ali sa suprotne strane od magistrale ka Kraljevu. Pred nama se pružao prizor asfalta koji isparava, a sunce je u daljini izranjalo iz oblaka utapajući se u reci. Goredolirajući putem kroz moravska sela, u suton stižemo do auta, pakujemo se i vraćamo za Kraljevo gde kiša ponovo počinje, ali to nama više nije bitno jer mi već uveliko razmišljamo o tuširanju i obilnoj večeri.

http://alazovic.fotopic.net/c1715417.html

Kraj? Ne bih rekao

L.A.

[rajko55]

Hvala Aco sa zadovoljstvom sam procitao i odgledao slike uz popodnenu kafu,slike su super.pozz

[barda]

Dobro ste ostali živi od invazije leptira

Izgleda da ste im na tim poljima bili uljezi

[alazovic]

Za sve one koji misle da smo mi neki MTB freakovi, evo i male statistike ove vožnje, da vidite kako smo brzo jurcali:

- 5 sati aktivnog pedaliranja, a isto toliko vremena su nam bicikli lenčarili.
- Krenuli smo u 10, vratili smo se u 8 uveče.
- Dužina kruga je 60 km uz 1100 metara uspona.
- Dužina uspona je 25,6 km, a silaska 31,6 km (ostalo do 60km je vožnja po ravnom), što otprilike znači da bi krug bio još lakši da je vožen kontra smerom.

Evo i tracka, da uživate offline...